Bivši premijer Crne Gore, Dritan Abazović, zajedno sa Filipom Adžićem, nedavno je bio na ispitivanju od strane službenika Specijalnog policijskog odeljenja (SPO) u vezi sa dodelom počasnog državljanstva kontroverznom biznismenu Naseru Ramaju. Ova informacija je postala poznata javnosti tek nakon što su mediji u Podgorici objavili detalje ispitivanja. Abazović je, međutim, odbio da komentariše bilo koje aspekte svog saslušanja.
Istražni postupak koji vode Specijalno državno tužilaštvo (SDT) i SPO ima za cilj da utvrdi da li je došlo do zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele počasnog pasoša Ramaju, koji je obavljena pred kraj Abazovićeve vlade. Ova odluka je doneta na osnovu diskrecionog prava, a prethodilo joj je pozitivno mišljenje Ministarstva finansija i Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).
Naser Ramaj, koji je dobio počasno državljanstvo 27. oktobra 2023. godine, uhapšen je u avgustu 2024. zbog sumnje da je, kao vlasnik firme „DOO Alat centar – Budva CG“, utajio poreze i doprinose, čime je oštetio budžet Crne Gore za više od dva miliona evra. U svom zahtevu za dodelu počasnog državljanstva, Ramaj je naveo da je „veliki zaljubljenik u Crnu Goru“ i da je smatra svojom državom. Međutim, nakon što je trebalo da plati porez, očigledno je njegov „patriotizam“ nestao.
Od obnove nezavisnosti, Crna Gora je godišnje dodeljivala između 20 i 40 počasnih pasoša, ali je 2020. godine dodeljeno čak 131 pasoš strancima. Abazović je bio inicijator dodeljivanja pasoša raznim ličnostima, uključujući prištinskog novinara Adriatija Keljmendija i počasnog konzula Crne Gore u Prištini, Gazmenda Abrašija.
Ministarstvo finansija je navelo da je Ramajev zahtev za počasno državljanstvo opravdan zbog višemilionskog projekta „Porto Budva“, koji se smatra od velikog ekonomskog značaja za Crnu Goru, kao i zbog njegovog statusa kao „velikog dobrotvora“. Ipak, samo tri dana nakon što je Osnovni sud u Kotoru potvrdio optužnicu protiv Ramaja, aktuelni premijer Milojko Spajić je zahtevao od ministra policije Danila Šaranovića hitno pokretanje postupka za oduzimanje crnogorskog državljanstva.
Spajić je istakao da je Ramaj stekao državljanstvo na osnovu neistinitih informacija i obmanom nadležnih organa u vezi sa svojim poreskim obavezama, koje je pokušavao da izbegne. On je takođe naglasio da slučaj Nasera Ramaja može na više nivoa štetiti vitalnim interesima Crne Gore, naročito ako se potvrdi da je počasno državljanstvo dodeljeno bez adekvatne provere ili na osnovu netačnih informacija.
Ova situacija je izazvala brojne reakcije u javnosti, a postavlja se pitanje kako je moguće da je tako važna odluka doneta bez dovoljno provere. Takođe, postavlja se pitanje odgovornosti bivših vlasti, kao i trenutne vlade, koja se suočava sa posledicama ovakvih odluka.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da dodela počasnog državljanstva ne bi trebala biti samo formalnost, već bi morala biti zasnovana na čvrstim osnovama i u skladu sa interesima države. Pitanje transparentnosti i odgovornosti u ovakvim slučajevima je ključno za očuvanje integriteta institucija i poverenja građana.
S obzirom na to da se situacija razvija, očekuje se da će dodatne informacije o ovom slučaju izaći na videlo, što bi moglo imati dugoročne posledice po politiku i pravosudni sistem u Crnoj Gori. Građani i analitičari pažljivo prate razvoj događaja, nadajući se da će se odgovorni za eventualne zloupotrebe pozvati na odgovornost.
