U trenutnim globalnim okolnostima, energija je postala ključni faktor kako ekonomske stabilnosti, tako i političke moći. Rat u Ukrajini, sankcije ruskim energentima, kao i rastuća potražnja za energijom u Aziji, stvorili su složen kontekst u kojem se evropske zemlje suočavaju sa izazovima. Mnoge od njih ubrzano zatvaraju termoelektrane na ugalj, preusmeravaju se na nuklearnu energiju i rade na izgradnji terminala za ukapljeni prirodni gas (LNG). Istovremeno, forsiraju zelenu tranziciju, često brže nego što to tehnologija i infrastruktura mogu pratiti. U takvim okolnostima, zemlje poput Srbije, koje su u velikoj meri zavisne od uvoza energenata, suočavaju se s dodatnim pritiscima u očuvanju privrednog rasta i socijalne stabilnosti.
Profesor dr Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu analizira prednosti i mane alternativnih izvora energije, razbija mitove o njima i ukazuje na to da rešenja ne leže samo u prelasku na nove energente, već i u naprednijim tehnologijama, racionalnijoj potrošnji i promeni načina razmišljanja društva o razvoju.
Proizvodnja i upotreba energije u osnovi zahtevaju složene tehnološke procese koji često imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Na primer, termoelektrane na ugalj emituju sumporove okside i ugljen-dioksid, dok hidroelektrane narušavaju prirodni ambijent i ekološke ravnoteže. Nuklearne elektrane, s druge strane, nose rizik od ozbiljnih nesreća i stvaraju nuklearni otpad, dok upotreba nafte i njenih derivata takođe nosi rizike u različitim fazama, od eksploatacije do transporta.
Prirodni gas se može smatrati najprihvatljivijim izvorom energije jer se lako transportuje i sagoreva bez ostataka, ali ni alternativni izvori nisu bez svojih problema. Vetroelektrane, na primer, mogu imati negativan uticaj na biodiverzitet i životnu sredinu, dok solarni paneli, iako održivi, predstavljaju probleme kada se razmatra njihova reciklaža i degradacija nakon isteka korisnog veka.
Solarna energija se trenutno smatra prihvatljivim izvorom, ali i tu postoje izazovi. Solarni paneli se prave od polimera, koji su nedegradabilni i njihovo recikliranje je veoma teško. Kada se paneli potroše, biće potrebno pronaći rešenja za njihov otpad. Osim toga, biološki otpad, kao što su ostaci poljoprivrednih proizvoda, može se koristiti za dobijanje tečnih goriva, ali i ta prerada često zavisi od procesima koji koriste fosilna goriva.
Male hidroelektrane mogu biti štetne za ekosistem malih vodotoka, dok je dobijanje vodonika iz vode relativno jednostavno, ali može narušiti ekološke ravnoteže ako se ne vodi računa o potrošnji vode. Geotermalne vode se smatraju skoro bez nedostatka jer se korišćena voda može vratiti u prirodnu sredinu, ali njihova primena još nije dovoljno široka.
Stručnjaci i naučnici se slažu da su alternativni izvori energije važni, ali naglašavaju da oni ne rešavaju sve probleme. Veće promene se mogu postići unapređenjem tehnologija za proizvodnju i korišćenje energije, kao i smanjenjem potrošnje. Ovo smanjenje, međutim, zahteva dublje promene u načinu života i razmišljanju društva.
U svetlu trenutnih globalnih izazova, jasno je da energetska tranzicija ne može biti jednostavna i brza. Potrebno je pažljivo planirati i razvijati strategije koje će omogućiti održiv razvoj, očuvanje životne sredine, kao i ekonomsku stabilnost. Srbija, kao zemlja koja zavisi od uvoza energenata, mora pronaći ravnotežu između potreba za energijom i zaštite prirode, uzimajući u obzir i socijalne aspekte ove tranzicije.
