Diplomata u penziji Branko Branković naveo je da je trenutni međunarodni poredak doživeo svoj kraj, što predstavlja prelaz ka novom svetskom poretku. Prema njegovim rečima, svedoci smo rađanja multipolarnog sveta koji se oblikuje kroz saradnju tri velike sile: Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine. Ova izjava dolazi u trenutku kada su se lideri ovih zemalja sastali u Pekingu, što Branković ocenjuje kao istorijski događaj.
Branković je istakao da su nedavni susreti predsednika Kine, Si Đinpinga, sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom od suštinske važnosti za stabilizaciju mira i jačanje međunarodne bezbednosti. Ovi susreti, prema njegovim rečima, predstavljaju ključne korake ka uspostavljanju ravnoteže snaga u svetu i smanjenju tenzija među velikim silama.
Međutim, diplomata upozorava da svet još uvek nije dostigao punu multipolarnost. Iako se saradnja između ovih velikih sila razvija, postoje mnoge prepreke koje otežavaju ostvarivanje ravnoteže i stabilnosti u međunarodnim odnosima. Branković veruje da je potrebno više vremena i zajedničkog delovanja da bi se postigla potpuna multipolarnost koja bi omogućila ravnopravan dijalog i saradnju među svim državama.
Branković se osvrnuo na globalne izazove s kojima se svet suočava, poput klimatskih promena, terorizma i ekonomskih kriza. On smatra da su ovi problemi globalnog karaktera i da zahtevaju zajednički pristup i saradnju velikih sila. U tom kontekstu, ističe da je važno da se izgrade mehanizmi koji će omogućiti efikasnu saradnju između zemalja, kao i jačanje međunarodnih institucija koje se bave ovim pitanjima.
U razgovoru sa Tanjugom, Branković je naglasio da je multipolarnost ključna za očuvanje mira i stabilnosti u svetu. Prema njegovim rečima, samo kroz ravnotežu snaga i međusobno poštovanje, velike sile mogu da izbegnu sukobe i pronađu zajednička rešenja za globalne izazove. On smatra da je važno da se svi akteri na međunarodnoj sceni angažuju u dijalogu i saradnji, kako bi se izgradila sigurnija i stabilnija budućnost.
Branković takođe ukazuje na važnost uloge malih i srednjih zemalja u ovom procesu. On veruje da i manje države imaju značajnu ulogu u oblikovanju međunarodnog poretka i da njihovo uključivanje u globalne procese može doprineti jačanju multipolarnosti. U tom smislu, Branković poziva na veće učešće malih zemalja u međunarodnim institucijama i forumima, kako bi se osigurala ravnoteža i pravičnost u donošenju odluka koje se tiču globalnih pitanja.
Osim toga, Branković je naglasio značaj ekonomskih odnosa između zemalja kao ključnog faktora za postizanje stabilnosti. On smatra da ekonomska saradnja može poslužiti kao most između različitih kultura i politika, omogućavajući državama da razvijaju međusobno poverenje i razumevanje. U tom kontekstu, on podstiče jačanje trgovinskih odnosa i zajedničkih projekata koji bi mogli doprineti razvoju i prosperitetu svih zemalja uključenih u proces.
Na kraju, Branković je izrazio optimizam u pogledu budućnosti međunarodnih odnosa. On veruje da, uz pravilnu strategiju i volju svih strana, svet može krenuti ka stabilnijem i pravednijem poretku. Njegove reči oslikavaju trenutnu dinamiku međunarodnih odnosa i izazove s kojima se zemlje suočavaju u procesu izgradnje multipolarnog sveta.
