Krunoslav Fehir, hrvatski državljanin star 50 godina, suočava se sa optužbama za organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. Njegovo suđenje zakazano je za 10. decembar 2023. godine u Sudu za ratne zločine u Beogradu. Optužnica ga tereti da je bio član oružane grupe „Branimirova osiječka bojna“ koja je počinila zločine nad srpskim stanovništvom u Osijeku između 1991. i 1992. godine.
Tužilac Gordana Jekić je tokom završne reči istakla da je Fehir bio deo grupe koja je oblikovana sa ciljem zastrašivanja i terora nad Srbima. Prezentovala je dokaze koji uključuju iskaze svedoka i samog optuženog. Fehir je, prema rečima tužioca, bio član grupe od 12. juna 1991. do 31. jula 1992. godine. Iako je u tom periodu bio maloletan, Jekić tvrdi da je bio svestan sukoba i zločina koji su se dešavali.
Tužilac je navela da je teško poverovati da je Fehir bio prisiljen da nosi uniformu i pozira sa oružjem, s obzirom na njegove fotografije na kojima pozdravlja nacističkim pozdravom. Istakla je da je njegova uračunljivost neupitna, ali je sudu predložila da uzme u obzir njegovu mladost i ulogu krunskog svedoka u postupku protiv Branimira Glavaša u Hrvatskoj.
Punomoćnik porodice Čedomira Vučkovića, koji je ubijen 31. avgusta 1991. godine, zatražio je da se Fehir osudi. Ignjatović je spomenuo da je Vučković ubijen, a Fehir je u medijima priznao da je učestvovao u njegovom ubistvu, što je kontradiktorno njegovim tvrdnjama na suđenju. Ignjatović je ukazao na potrebu da se razjasni ko je izdao naređenja i ko je mučio Vučkovića.
Na strani odbrane, advokat Bojan Stanojlović je istakao da je Fehir otvoreno govorio o zločinima u Hrvatskoj i da je njegovo svedočenje zahtevalo hrabrost. On je tražio oslobađanje Fehira, navodeći da nije bio uključen u zločine za koje se tereti. Stanojlović je istakao da je Fehir bio pod uticajem svog oca i da nije imao mogućnost da se suprotstavi autoritetu.
Fehir je tokom završne reči rekao da je „Branimirova osiječka bojna“ bila legalna formacija i da su zločini koje su činili neki članovi grupe bili nezakoniti. On se predstavio kao svedok koji je govorio o egzekucijama srpskih civila i istakao da je bio pod pritiskom zbog svojih izjava. Navodno je razgovarao sa Đorđem Petkovićem, koji je bio u dobrom stanju i svestan dok je bio zatočen.
Suđenje Fehiru izaziva veliku pažnju i u Srbiji i u Hrvatskoj, s obzirom na to da se radi o kontroverznim događajima iz devedesetih godina. Mnogi smatraju da je pravda u ovom slučaju veoma važna, ne samo za žrtve, već i za proces pomirenja između dva naroda.
Dok se čeka presuda, slučaj Fehir nastavlja da budi strasti i otvara pitanja o odgovornosti pojedinaca u ratnim sukobima. Ova presuda bi mogla imati značajan uticaj na percepciju ratnih zločina i pravde u regionu. S obzirom na složenost situacije i emocionalnu težinu tema, svi akteri u ovom postupku očekuju da će sud doneti pravednu odluku koja će osvetliti istinu i doneti pravdu žrtvama.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je pravda često subjektivna i da će mnogi i dalje sumnjati u sposobnost pravosudnog sistema da adekvatno procesuira zločine iz prošlosti. Bez obzira na ishod suđenja, ono će ostati urezano u kolektivnu svest naroda, podsećajući na bolne uspomene i potrebu za razumevanjem i pomirenjem.
