Ukoliko emisije ugljen-dioksida ostanu na trenutnom nivou, Zemlja bi mogla da pređe granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa već za tri godine, upozoravaju vodeći svetski klimatolozi. Ova zabrinjavajuća procena dolazi od više od 60 stručnjaka, koji su se okupili kako bi analizirali trenutnu situaciju u vezi sa klimatskim promenama.
S obzirom na to da je 2015. godine u okviru Pariskog sporazuma gotovo 200 zemalja pristalo na obavezu da ograniče porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni u odnosu na nivoe iz kasnog 19. veka, stručnjaci ističu da trenutni trendovi ukazuju na to da se ciljevi postavljeni u ovom sporazumu ne ostvaruju. U izveštaju se naglašava da su efekti klimatskih promena, koje već sada osećamo, direktno povezani sa izuzetno visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Profesor Pirs Foster sa Univerziteta u Lidsu, glavni autor izveštaja, naglašava da se „stvari kreću u pogrešnom pravcu“. On ističe da se nivo mora ubrzano povećava, a da su promene koje posmatramo u prirodi, poput ekstremnih vremenskih prilika, direktna posledica ljudskih aktivnosti i emisija gasova. Foster upozorava da ukoliko se ne preduzmu hitne mere, posledice će biti katastrofalne.
U međuvremenu, naučnici pozivaju vlade da preduzmu konkretne korake kako bi smanjile emisije ugljen-dioksida i drugih stakleničkih gasova. To uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje energetske efikasnosti i promene u industrijskim procesima, kao i u transportu i poljoprivredi. Takođe, podstiču se i individualne inicijative i promene životnih navika koje bi mogle doprineti smanjenju emisija.
Povećanje globalne temperature iznad 1,5 stepeni može doneti ozbiljne posledice, uključujući učestalije i intenzivnije prirodne katastrofe, gubitak biodiverziteta, kao i ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Zbog toga je važno da se učini sve što je moguće kako bi se sprečilo dalje zagrevanje planete.
U kontekstu ovih izazova, važno je napomenuti da se i dalje održavaju međunarodni pregovori i summiti o klimatskim promenama, gde se traže rešenja i dogovori koji bi mogli da pomognu u postizanju klimatskih ciljeva. Međutim, vreme ističe, a naučnici upozoravaju da je svaka godina važna u borbi protiv klimatskih promena.
Dok se svet suočava sa ovim izazovima, važno je da se poveća svest o značaju klimatskih akcija i da se svi, od pojedinaca do vlada, uključe u borbu protiv klimatskih promena. Samo zajedničkim naporima možemo obezbediti bolju budućnost za planetu i buduće generacije.
