Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu obeležava Svetski dan sepse, koji se svake godine proslavlja 13. septembra. Ovaj dan ima za cilj da poveća svest o sepsi, ozbiljnom i često smrtonosnom stanju koje može zadesiti svakoga, bez obzira na godine ili zdravstveno stanje. Sepsa je izuzetno komplikovana i opasna, a njeno rano prepoznavanje i pravovremeno lečenje su ključni za spašavanje života.
Sepsa nastaje kao reakcija organizma na infekciju kada imunološki sistem reaguje previše snažno, što dovodi do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. U tom trenutku, telo počinje da se bori protiv infekcije, ali istovremeno može izazvati nizak krvni pritisak, otkazivanje organa i, u najtežim slučajevima, smrt. Ako se infekcija pogorša, osoba može razviti septički šok, stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, sepsa je odgovorna za otprilike 11 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost problema i potrebu za većom edukacijom i svesti o simptomima i znakovima sepse. Ključni simptomi sepse uključuju groznicu, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, konfuziju i ozbiljnu slabost. U slučaju da primetite ove simptome, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Zdravstveni radnici naglašavaju važnost brzog prepoznavanja sepse, jer svaka minuta može biti presudna. Na primer, kod pacijenata sa sepsom, svaki sat odlaganja lečenja može povećati rizik od smrti za 8%. Zato je ključno da osoba koja pokazuje simptome sepse bude što pre pregledana i, ako je potrebno, hospitalizovana.
U cilju obeležavanja Svetskog dana sepse, mnoge zdravstvene organizacije i institucije širom sveta organizuju različite kampanje i akcije kako bi informisale javnost o ovom stanju. Edukacija o sepsi može pomoći da se smanji broj smrtnih slučajeva i poboljša ishoda lečenja. Zdravstveni radnici su pozvani da se dodatno obrazuju o ovom problemu kako bi mogli bolje da reaguju na simptome sepse kod svojih pacijenata.
Osim toga, važno je napomenuti da sepsa može nastati kao posledica različitih infekcija, uključujući bakterijske, virusne i gljivične. To znači da je prevencija infekcija ključna za smanjenje rizika od sepse. Održavanje dobre higijene, vakcinacija protiv određenih infekcija i pravovremeno lečenje već postojećih zdravstvenih problema može znatno smanjiti rizik od razvoja sepse.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, zdravstveni sistem se suočava s izazovima kada je u pitanju prepoznavanje i lečenje sepse. Nedostatak svesti među opštom populacijom i zdravstvenim radnicima može dovesti do kašnjenja u dijagnostici i terapiji, što može imati tragične posledice. Zbog toga je važno da se nastavi sa edukacijom i poboljšanjem protokola za rano prepoznavanje sepse u bolnicama.
U zaključku, Svetski dan sepse je prilika da se svi podsete na ozbiljnost ovog stanja i značaj ranog prepoznavanja i lečenja. Uz pravu informisanost i edukaciju, moguće je smanjiti broj smrtnih slučajeva i poboljšati kvalitet zdravstvene zaštite. Sepsa je bolest koja može zadesiti svakoga, a njeno razumevanje i svest o simptomima su ključni za očuvanje života. Zato je važno da se svi angažujemo u podizanju svesti o ovoj temi i osnaživanju zajednice da prepozna i odgovori na znakove sepse.
