Vašington – Svet je 2023. godine zabeležio rekordne temperature u okeanima, sa morskom vodom koja je bila znatno toplija od proseka. Rezultati nove studije objavljene u naučnom časopisu Science pokazuju da je čak 96 odsto mora i okeana širom sveta bilo pogođeno ovim ekstremnim vremenskim fenomenom. Talasi toplotnih udara trajali su u proseku četiri puta duže nego što je istorijski zabeleženo.
Povišene temperature površinskih slojeva okeanske vode imaju značajan uticaj na globalnu klimu i vremenske prilike, ali i šire posledice po morske ekosisteme. Godina 2023. donela je nagli i izuzetno intenzivan porast trajanja i geografske rasprostranjenosti morskih toplotnih talasa, što je do sada bilo neviđeno. Autori studije ističu da su zabeležili nikada ranije viđeni rast u broju i intenzitetu morskih toplotnih talasa, povezajući to sa klimatskim promenama.
Toplotni talasi u moru već imaju ozbiljne posledice – ugrožavaju morski život, dovodeći do masovne smrtnosti i izbeljivanja koralnih grebena, što narušava ribolov i ugrožava bezbednost u snabdevanju hranom. Rajan Volter, okeanograf sa Kalifornijskog politehničkog univerziteta, naglašava da su toplotni morski talasi danas jedna od najvećih pretnji za morske ekosisteme širom sveta.
Osim toga, toplija morska voda utiče i na ekstremnije vremenske prilike na kopnu, uključujući intenzivnije oluje i povišene temperature. Najnovija studija koristila je satelitske podatke i informacije o okeanskim strujama, pokazujući da su toplotni talasi trajali prosečno 120 dana, što je četiri puta duže nego što je bilo u poslednje četiri decenije. Pogođeno je čak 96 odsto okeana, dok je u prethodnih 40 godina taj procenat iznosio oko 73,7 odsto.
Posebne tačke „žarišta“ uključuju severni deo Atlantskog okeana, kao i severne, južne i tropske delove Tihog okeana. Istraživači kao uzroke ističu povećan broj sunčevih zraka zbog manje oblačnosti, oslabljen vetar i promene u okeanskim strujama, sve podstaknuto globalnim zagrevanjem. Zabrinjavajuća je mogućnost da se približavamo takozvanom „prelomnom trenutku“, nakon kojeg povratka na prethodno stanje neće biti, objašnjava Volter.
Godina 2023. bila je pod uticajem prirodnog fenomena El Ninjo, koji podiže toplu vodu sa dubina Pacifika ka površini. Iako je El Ninjo doprineo visokoj temperaturi vode, zabeleženi podaci i rekordi prevazilaze uobičajene efekte ovog fenomena, naglašavaju naučnici. Glavni uzrok ostaje globalno zagrevanje, zbog čega je od ključnog značaja smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Podaci za 2024. i prve mesece 2025. godine potvrđuju da okeani ostaju topliji nego što je uobičajeno, uprkos prestanku El Niño efekta. U junu 2025. godine čak 72 odsto mora i okeana bilo je toplije od proseka za period 1993 – 2022, a 20 odsto površine okeana iskusilo je toplotni talas visokog intenziteta. Toplota u moru primetna je i u severnom delu Evrope, gde toplije vode dovode do češćih pojavljivanja meduza koje izazivaju bolne ujede, dok se u Kaliforniji zbog toplijih voda sve češće pojavljuju i otrovne morske zmije.
