Tokom nedavne parlamentarne rasprave o izveštaju o radu Tužilačkog saveta, Državnog tužilaštva i Sudskog saveta za prethodnu godinu, poslanik Milan Knežević iz DNP-a izneo je oštru kritiku trenutnog stanja u Crnoj Gori. On je, govoreći o vrhovnom državnom tužiocu Miloradu Markoviću, uporedio ga sa bivšim tužiocem Milivojem Katnićem, sugerišući da je Katnićev duh i dalje prisutan u institucijama. Knežević je istakao da Marković sledi Katnićeve korake i da bi bilo poštenije da se Katnić vrati i nastavi ono što je započeo.
Knežević je otvoreno kritikovao Markovića zbog slučaja „Telekom“, sugerišući da je njegova ostavka neophodna. Takođe je ukazao na to da su neki tužioci primali novac od članova kriminalnih klanova za različite lične usluge, kao što su svadbe i kupovina stanova, dok se Marković bavi potragom za dobrovoljcima koji bi potpisali žalbu na presudu u vezi sa takozvanim državnim udarom. U njegovom izlaganju, Marković je označen kao nesposoban, a Knežević je tvrdio da je njegov izbor na mesto vrhovnog državnog tužioca rezultat političkih dogovora, posebno sa Andrijom Mandićem.
Na izlaganje Kneževića, Marković nije reagovao, ali je pre toga izneo svoj stav o rezultatima rada Tužilaštva, naglašavajući da je sistem stabilan i usmeren ka daljem napretku. On je naglasio potrebu za efikasnim, nezavisnim i transparentnim Tužilaštvom koje deluje u skladu sa Ustavom i zakonima, u interesu građana.
Poslanik Nikola Zirojević iz SD-a postavio je pitanje Markoviću o njegovoj visokoj plati, koja se kreće od pet do šest hiljada evra mesečno, i istakao da je zabrinjavajuće što ne dolazi u Parlament i ne preuzima odgovornost. Zirojević je podsetio na Markovićev zahtev za varijabilni deo plate, sugerišući da je to dodatno pitanje o transparentnosti u radu Tužilaštva.
U nastavku sednice, poslanik Demokrata Boris Bogdanović izneo je optimistične podatke iz izveštaja o radu Tužilaštva, navodeći da su prošle godine oduzeli imovinu vrednu 49 miliona evra i blokirali 479.000 kvadrata. On je govorio o situaciji na Balkanu, ukazujući na to da su tokom prošlih godina u Crnoj Gori postojali dva najveća kriminalna klana, čiji su vođe bili visoki zvaničnici, uključujući direktore policije i ANB, tužioce i čelnike sudova. Prema njegovim rečima, kada su ti klanovi shvatili da gube podršku unutar sistema, formirali su kriminalnu organizaciju koja je napala bezbednosni sektor.
Ova rasprava u Parlamentu jasno oslikava duboke podele u crnogorskom društvu i političkom sistemu. Na jednoj strani, imamo optužbe i kritike od strane poslanika koji traže odgovornost i promene, dok s druge strane vlasti brane svoj rad i rezultate. U takvom okruženju, građani ostaju u središtu ovih sukoba, sa pitanjima o pravdi, transparentnosti i borbi protiv korupcije koja ostaje ključna tema.
Ovo stanje u crnogorskom pravosudnom sistemu predstavlja izazov za sve institucije, a potrebna je zajednička akcija kako bi se osiguralo da pravosudni sistem funkcioniše efikasno i u interesu svih građana. U vreme kada se suočavamo sa stalnim izazovima vezanim za organizovani kriminal i korupciju, važno je da institucije rade zajedno kako bi stvorile stabilno i pravedno društvo. Rasprava u Parlamentu je samo jedan od mnogih koraka koji su potrebni kako bi se postigla ova svrha, i građani očekuju da će njihove institucije delovati u njihovoj korist.
