Kobnog 3. maja 2023. godine, pre tačno tri godine, dogodio se masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. U tom tragičnom incidentu, maloletni učenik je ušao u školu sa oružjem i usmrtio devet vršnjaka i čuvara, dok je petoro dece i jednu nastavnicu teško ranio. Ovaj događaj je šokirao Srbiju i ostavio dubok trag u društvu.
Dr. Aleksandar Stijačić, lekar beogradske Hitne pomoći, bio je jedan od prvih na licu mesta. U intervjuu za Kurir, imao je priliku da podeli svoja iskustva iz tog strašnog dana. Stijačić se prisetio kako je tog jutra došao na posao i saznao za pucnjavu u školi. U početku nije mogao ni da zamisli razmere tragedije, misleći da se možda radi o nesrećnom slučaju.
Kada je stigao na mesto događaja, situacija je bila daleko od onoga što je očekivao. Prvo što je video bio je ranjen dečak, a zatim i devojčicu koja je ležala povređena. U tom trenutku, počeo je da sumnja u to da se radi o običnoj nesreći. Ušao je u školu i zatekao užasne scene. Čuvar je ležao u lokvi krvi, a kada je otvorio vrata učionice, suočio se sa prizorima koji su ga potresli do srži.
U učionici je video dece koja su ležala krvava, neki su bili mrtvi, dok su drugi zapomagali od bolova. Dr. Stijačić je odmah shvatio ozbiljnost situacije i pozvao hitnu pomoć da dođe što pre. Njegove reči su bile alarmantne: „Ovde se desio pokolj! Ovde su deca ubijena i ranjena!“ Njegova reakcija je bila brza, i ubrzo su saniteti stigli na lice mesta da pomognu povređenima.
Dok je s ekipom pomagao povređenima, osećaj straha i užasa bio je neizbežan. Stijačić je istakao da su, uprkos horor prizorima, svi radili profesionalno i brzo. Uspeli su da spasu sedmoro povređenih, među kojima je bila i nastavnica. Policija i hitna pomoć su reagovale u najkraćem mogućem roku, a organizacija je bila na visokom nivou.
Nažalost, ubijenoj deci nije bilo spasa. Njihova tela su ostala na mestu događaja dok je trajao uviđaj, što je dodatno pojačalo bol i tugu među porodicama, prijateljima i svima koji su bili svedoci ovog strašnog događaja. Dr. Stijačić je govorio o vrisci dece, roditelja i rodbine, i kako je teško bilo suočiti se sa tim prizorima. „Ne znate šta vas je snašlo. Nekako ne možete da poverujete šta se upravo desilo“, rekao je.
Ovo nije prvi put da se ovakvi incidenti dešavaju u školama širom sveta, ali svaka tragedija ostavlja duboke rane u društvu. Roditelji su, nakon ovog događaja, postali još oprezniji i zabrinutiji kada je u pitanju sigurnost njihove dece. Rasprave o vršnjačkom nasilju, mentalnom zdravlju i bezbednosti u školama postale su sve učestalije.
Dr. Stijačić se prisetio da je tokom svoje karijere video mnogo teških scena, ali da je ovaj događaj bio najstrašniji. „Svašta sam prošao u životu, ali takav stravičan prizor nikada nisam video“, rekao je. Ovaj masakr je ostavio neizbrisiv trag ne samo na njega, već i na celu Srbiju.
Ova tragedija nas podseća na važnost razgovora o mentalnom zdravlju, prevenciji nasilja i pružanju podrške mladima. Potrebno je raditi na stvaranju sigurnijeg okruženja za decu, kako bi se ovakvi incidenti sprečili u budućnosti. Društvo treba da se ujedini da bi se pronašla rešenja i da bi se osiguralo da se ovakve tragedije nikada više ne ponove.
