Tačan datum kada će sunce konačno početi da zalazi posle 18 sati je poslednja nedelja u martu. Ove godine, u noći sa subote (28. mart) na nedelju (29. mart), prelazimo na letnje računanje vremena. Kazaljke na satu pomeramo jedan sat unapred, što znači da ćemo tog dana izgubiti jedan sat sna, ali će svetlost trajati duže. U ovom članku razmatramo važnost i istoriju pomeranja sata, kao i trenutno nezadovoljstvo tom praksom.
Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena ima za cilj da se bolje iskoristi dnevno svetlo i smanji potrošnja energije. Međutim, u poslednje vreme, mnogi se pitaju da li ova praksa još uvek ima smisla. Rasprave o ukidanju pomeranja sata su sve učestalije, posebno u evropskim zemljama gde su sprovedena javna savetovanja na ovu temu.
U poslednjih deset godina, datumi prelaska na letnje računanje vremena variraju. Na primer, 2026. godine prelazimo 29. marta, dok je 2025. godine to bilo 30. marta. Ovog 29. marta u dva sata ujutro zapravo će biti tri sata ujutro. Ova pravila se primenjuju širom Evrope, uključujući Srbiju. Iako se datumi menjaju svake godine, pravilo ostaje isto – poslednja nedelja u martu za letnje vreme i poslednja nedelja u oktobru za zimsko.
Praksa pomeranja sata nije nova i datira još iz Prvog svetskog rata, kada su je prvi put uvele Nemačka i Austrougarska s ciljem uštede energije. Nakon rata, praksa je nekoliko puta ukidana i ponovo uvodena. U bivšoj Jugoslaviji je ovo postalo ustaljeno 1983. godine. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje sezonskog pomeranja vremena, ali države članice nisu postigle saglasnost o tome koje vreme bi trebalo trajno zadržati – letnje ili zimsko.
Glavni razlozi za pomeranje sata uključuju bolju iskorišćenost dnevne svetlosti, smanjenje potrošnje energije i prilagođavanje sezonskim promenama. Duži dani omogućuju ljudima više vremena za aktivnosti napolju, što može doprineti zdravijem načinu života. Takođe, smanjenje potrošnje energije se očekuje zbog manje potrebe za veštačkim osvetljenjem tokom dužih dana.
Međutim, uprkos dugoj tradiciji, nezadovoljstvo pomeranjem vremena je poraslo, naročito 2018. godine kada je Evropska komisija sprovela anketu u kojoj je učestvovalo 4,6 miliona građana EU. Rezultati su pokazali da se 84 odsto ispitanika izjasnilo za ukidanje ove prakse. Evropski parlament je 2019. godine glasao za ukidanje, ali konačna promena nije realizovana.
Mnoge zemlje širom sveta su već napustile ovu praksu. Rusija je 2014. godine prešla na trajno zimsko vreme, dok je Turska odlučila da ostane na stalnom letnjem računanju vremena 2016. godine. Van Evrope, zemlje poput Kine, Indije i Japana su odavno ukinule promenu sata. U Južnoj Americi, Brazil i Meksiko su takođe doneli odluke o ukidanju sezonskih promena vremena.
U Evropi, postoje izuzeci kao što su Island i Belorusija, koje ne menjaju satove. U Australiji, neke savezne države primenjuju letnje računanje vremena, a druge ne. Ovi globalni trendovi napuštanja sezonskih promena vremena vrše pritisak na EU da konačno donese odluku i okonča praksu koju mnogi smatraju zastarelom.
U zaključku, pomeranje sata ima dugu istoriju, ali se suočava sa sve većim otporom. Dok neki smatraju da donosi koristi, drugi su uvereni da je vreme za promenu. Ova rasprava će se sigurno nastaviti, a konačna odluka o budućnosti pomeranja sata može značajno uticati na svakodnevni život građana.
