Milatović, predsednik Crne Gore, izrazio je zabrinutost zbog trenutne politike koja se vodi prema Hrvatskoj, opisujući je kao šizofrenu. Tokom gostovanja u emisiji „Argumenti“ na TVCG, Milatović je naglasio da su potezi Crne Gore u odnosima sa Hrvatskom nepostojani i nedosledni. On je ukazao na to da je prošle godine usvojena Rezolucija o Jasenovcu, koja je, kako je rekao, bila nepotrebna, dok se sada suočavamo sa ponašanjem koje ugrožava dostojanstvo države.
Predsednik je istakao da postoje razlike u stavovima među članovima Vlade Crne Gore, što dodatno komplikuje situaciju. Milatović je kritikovao izjave hrvatskog ministra spoljnih poslova, Gordana Grlića Radmana, koje smatra da ne doprinose poboljšanju dobrosusedskih odnosa. Prema njegovim rečima, svaki put kada Grlić Radman dođe u Crnu Goru, dolazi s određenim zahtevima, dok naš ministar spoljnih poslova, Ervin Ibrahimović, ne preduzima dovoljno koraka da zaštiti dostojanstvo Crne Gore.
U nedavnoj diplomatskoj noti, Hrvatska je od Crne Gore zatražila vraćanje imovine pripadnicima hrvatske manjine u gradovima Tivat i Dobrota. Prema izveštaju hrvatskog lista Večernji, radi se o 51 porodici iz Tivta koje nisu primile nikakvu naknadu za oduzetu imovinu koja je u njihovim porodicama vekovima. Hrvatska je naglasila da je rešavanje ovog pitanja ključno ne samo za hrvatsku zajednicu u Crnoj Gori, već i za samu Crnu Goru, posebno u kontekstu njenog puta ka Evropskoj uniji.
Hrvatska je takođe blokirala zatvaranje jednog poglavlja u pregovorima o pristupanju Crne Gore EU, tražeći rešenje otvorenih pitanja između dve zemlje. Pored pitanja o vraćanju imovine, tu su i pitanja granice, vlasništva nad školskim brodom Jadran i naziva sportskog centra u Kotoru. Takođe, Hrvatska traži i isplatu odštete hrvatskim državljanima koji su tokom rata bili u navodnom logoru Morinj.
Milatović je naglasio da je važno da Crna Gora očuva svoje dostojanstvo u odnosima sa svim državama. Njegova izlaganja ukazuju na sve prisutniju potrebu za jasnijom i doslednijom spoljnom politikom, koja bi mogla da unapredi odnose sa susednim zemljama.
U poslednje vreme, odnosi između Crne Gore i Hrvatske su postali sve napetiji, a kritike na račun vlasti i ministarstva spoljnih poslova dolaze iz različitih pravaca. Milatović smatra da je neophodno da se preispita način na koji se pristupa ovim važnim pitanjima i da se deluje u skladu sa nacionalnim interesima.
Pitanje hrvatske manjine u Crnoj Gori, kao i imovinska prava, ostaje otvoreno i predstavlja izazov koji zahteva hitno rešavanje. Takođe, postoji potreba za dijalogom i izgradnjom poverenja između dve države, što bi moglo doprineti stabilnosti i razvoju odnosa u regionu.
U svetlu ovih događaja, Milatović poziva na jedinstvo unutar Vlade Crne Gore kako bi se postigla jasna strategija koja će omogućiti unapređenje odnosa sa Hrvatskom i zaštitu nacionalnih interesa. S obzirom na sve prisutnije zahteve iz Hrvatske, kao i na potrebu za članstvom u EU, Crna Gora se suočava s izazovima koji zahtevaju suštinsku promenu u pristupu spoljnoj politici.
U zaključku, predsednik Milatović je ukazao na značaj očuvanja dostojanstva Crne Gore u međunarodnim odnosima, naglašavajući da je to ključno za budućnost zemlje i njen put ka evropskim integracijama. S obzirom na složenost situacije, potrebna je aktivna i proaktivna spoljna politika koja će omogućiti Crnoj Gori da se afirmiše kao ozbiljan partner na međunarodnoj sceni.
