Visoki iranski bezbednosni i politički zvaničnik nedavno je izjavio da Teheran ima šest ključnih uslova za okončanje sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom. Iran planira da nastavi svoju politiku kažnjavanja agresora sve dok ne održi „istorijsku lekciju“ američko-izraelskoj agresiji, kao i predsedniku Donaldu Trampu. Ovi uslovi su izloženi tokom intervjua za arapsku medijsku mrežu Al Majadin, gde je zvaničnik naglasio da su regionalni posrednici preneli predloge o okončanju rata, ali da Iran postavlja jasne i ozbiljne zahteve pre nego što se postigne bilo kakav sporazum.
Prvi uslov koji je Iran postavio jeste garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja rata. To podrazumeva konkretne mere koje bi osigurale trajni mir u regionu. Drugi uslov se odnosi na zatvaranje američkih vojnih baza u regionu, što Iran vidi kao ključni korak ka smanjenju stranog vojnog prisustva koje smatra pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti. Treći uslov obuhvata isplatu nadoknade Islamskoj Republici, što naznačava da Iran očekuje kompenzaciju za štete koje je pretrpeo tokom sukoba.
Osim ovih tri, Iran je naveo još tri uslova koja uključuju kraj ratova na svim regionalnim frontovima, uspostavljanje novog pravnog okvira za Ormuski moreuz, kao i gonjenje i ekstradiciju medijskih ličnosti koje Iran smatra neprijateljski nastrojenim. Ovi zahtevi odražavaju širu iransku strategiju za stabilizaciju svoje pozicije u regionu i smanjenje stranog uticaja.
Zvaničnik je ukazao na to da Iran sprovodi unapred pripremljeni plan sa velikim strateškim strpljenjem, navodeći da je Iran nakon uništavanja neprijateljske infrastrukture protivvazdušne odbrane stekao potpunu kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom. Ova izjava dodatno naglašava vojnu sposobnost Irana i njegovu odlučnost da zaštiti svoju teritoriju.
U međuvremenu, američka administracija pod vođstvom predsednika Donalda Trampa, nakon tri nedelje sukoba, započela je razgovore o potencijalnim mirovnim pregovorima sa Iranom. Prema nekim izvorima, od Teherana bi se tražilo da ispuni šest zahteva, koji uključuju petogodišnju obustavu raketnog programa, potpunu zabranu obogaćivanja uranijuma, kao i demontažu reaktora u nuklearnim postrojenjima kao što su Natanz, Isfahan i Fordo.
Osim toga, SAD bi tražile uspostavljanje strogih spoljnih protokola za nadzor građenja i korišćenja centrifuga, što su ključni elementi u razvoju nuklearnog oružja. Takođe, jedan od zahteva bio bi i sklapanje sporazuma o kontroli naoružanja sa zemljama u regionu, čime bi se ograničio broj projektila na najviše 1.000. Pored toga, Iran bi morao da prestane sa finansiranjem proksi grupa u regionu, uključujući Hezbolah, Hamas i jemenske Hute.
Prema izvorima, bilo koji sporazum o okončanju rata morao bi obuhvatiti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rešavanje pitanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, kao i uspostavljanje dugoročnog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, balističkim raketama i podršci posrednicima u regionu. Drugi zvaničnik je napomenuo da bi moglo biti prostora za pregovore o vraćanju zamrznute imovine Iranu, što se može tumačiti kao reparacije ili vraćanje zamrznutog novca.
Ova situacija pokazuje kompleksnost i višeslojan karakter pregovora između Irana i SAD-a, kao i regionalnih aktera. Razumevanje i ispunjavanja zahteva sa obe strane biće ključno za postizanje održivog mira i stabilnosti u regionu. Ukoliko se postigne sporazum, to bi moglo otvoriti put za buduće odnose i smanjiti tenzije koje su dugo prisutne između Irana i Zapada.
