BEOGRAD – IT stručnjak Strahinja Dević izjavio je danas, povodom toga što je Albanija nedavno dobila prvu virtuelnu ministarku na svetu „Diela“, kreiranu uz pomoć veštačke inteligencije koja „vodi“ Ministarstvo javnih nabavki, da iako je tehnički moguće da veštačka inteligencija vodi proces javnih nabavki, to je veoma rizično jer je neophodno da ima jasno definisana pravila po kojima će da funkcioniše.
Dević je u razgovoru za Tanjug naglasio da je važno postaviti okvir u kojem će veštačka inteligencija moći da deluje, kako bi se izbegli potencijalni problemi. On je istakao da upotreba veštačke inteligencije u ovakvim procesima zahteva rigoroznu regulaciju i transparentnost, kako bi se osiguralo da odluke koje donosi ne budu samo tehničke prirode, već i etički i pravno utemeljene.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija se ne može koristiti kao sredstvo protiv korupcije. Dević je upozorio da je upotreba veštačke inteligencije u politici i upravama često zamena jedne manipulacije drugom manipulacijom, samo na drugačijem nivou. On je ukazao na to da istorija pokazuje da se alati koji bi trebali da unaprede procese često koriste za ostvarivanje ličnih interesa ili interesa grupa, što može dodatno pogoršati situaciju.
Dević je istakao da je naša ideja o bezgrešnosti neutralnih sistema zasnovana na utopiji, jer čovek ne može da napravi takav sistem. Različiti ljudski faktori, kao što su predrasude, lične ambicije i pristrasnosti, mogu uticati na način na koji veštačka inteligencija funkcioniše. Iako algoritmi mogu biti dizajnirani da budu objektivni, njihova efikasnost zavisi od podataka koji se koriste za njihovo treniranje. Ako su ti podaci pristrasni, i rezultati će biti pristrasni.
Osim toga, Dević je naglasio da je važno imati na umu da veštačka inteligencija ne razume kontekst na isti način kao ljudi. Ona može analizirati podatke i doneti odluke na osnovu obrazaca, ali ne može da proceni emocionalne ili društvene aspekte situacije. Ovo može dovesti do donošenja odluka koje su tehnički tačne, ali neodgovarajuće ili neetične u praksi.
U kontekstu Albanije, postavljanje virtuelne ministarke može da deluje kao inovacija, ali je ključno kako će se ovaj eksperiment razvijati i kako će se reagovati u slučaju neuspeha ili problema. Dević je istakao da bi bilo korisno pratiti ovaj slučaj i analizirati rezultate, kako bi se izvukle pouke za buduće primene veštačke inteligencije u administraciji.
U zaključku, stručnjaci upozoravaju na potrebu za oprezom kada je reč o primeni veštačke inteligencije u javnim poslovima. Iako tehnologija može doneti određene prednosti, važno je postaviti jasne granice i pravila, kako bi se izbegli potencijalni rizici i negativne posledice. Dević je naglasio da bi društvo trebalo da se fokusira na obrazovanje i obuku ljudi koji će raditi s ovim tehnologijama, kako bi se osiguralo da se koristi na etički i odgovoran način.
U svetu gde se tehnologija brzo razvija, važno je da se ne zaboravi na ljudski faktor i na etičke aspekte donošenja odluka. Veštačka inteligencija može biti moćan alat, ali čovek mora ostati na čelu procesa, kako bi osigurao da se koristi u svrhu opšteg dobra i unapređenja društva.
