Izbori u Srbiji još nisu zvanično raspisani, ali se pripreme za njih već osećaju na političkoj sceni. U tom kontekstu, studenti u blokadi i opozicione stranke sve više se razdvajaju. Naime, studenti, koji su pokrenuli proteste i akcije protiv vlasti, izbegavaju da komuniciraju sa opozicionim partijama, koje sve otvorenije kritikuju njihov rad. Analitičari smatraju da ovo razdvajanje može uticati na šanse za promenu vlasti, posebno s obzirom na mogućnost izlaska desničarskih stranaka na izbore, što bi moglo dovesti do apstinencije među glasačima.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da se vanredni parlamentarni izbori očekuju na jesen. U međuvremenu, studentski pokret je održao nekoliko skupova u Beogradu i Novom Sadu, predstavljajući svoj program. Opozicione stranke, s druge strane, sve više naglašavaju svoj izlazak na izbore, dok studenti insistiraju da jedino njihova lista treba da učestvuje u trci protiv vlasti.
Jedan od ključnih trenutaka nesuglasica između studenata i opozicije je najava studenata da bi vlada koju bi oni formirali nakon izbora imala pun četvorogodišnji mandat, a ne skraćeni od 1,5 godina kako je ranije predloženo. Ovo je izazvalo oštru reakciju opozicionih lidera. Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP), istakao je da studenti i opozicija nikada nisu imali komunikaciju i da se njihovi pogledi na EU i ekonomsku politiku drastično razlikuju. Rastislav Dinić iz Zeleno-leve fronta upozorio je da populizam studentskog pokreta može dodatno podeliti antirežimski front.
Pavle Grbović iz Partije slobode i pravde postavio je pitanje o pravcu u kojem bi buduća vlada trebala da vodi Srbiju, dok su drugi opozicioni lideri izrazili zabrinutost zbog ideje da je „opoziciona Srbija već pobedila“. Profesor Zoran Stojiljković ističe da je teško očekivati od opozicionih stranaka da se povuku iz političkih aktivnosti, naročito s obzirom na to da nisu odgovorne za sve što se dogodilo u zemlji od 2012. godine.
Stojiljković takođe naglašava da je studentski pokret nov akter na političkoj sceni koji donosi mnoga pitanja i iznenađenja. Međutim, izlazak desnice na izbore može predstavljati veliki problem za antirežimski front. U prošlosti, koalicije na toj strani često su se raspadale ili su pojedine stranke ulazile u vlast.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ukazuje na to da trenutna dinamika između studenata i opozicije ne uliva mnogo optimizma protivnicima vlasti. On napominje da je jedini način za pobedu nad vlastima da se opozicija ujedini. Vukadinović podseća na slučaj Crne Gore 2020. godine, gde je opozicija nastupila u više blokova, što je na kraju dovelo do uskih rezultata i podeljenosti glasova.
U zaključku, postoji potreba za jedinstvom među opozicionim snagama i studentima u blokadi kako bi se stvorili uslovi za uspeh na predstojećim izborima. Ukoliko ne dođe do zajedničkog delovanja, postoji rizik od apstinencije glasača, što bi moglo dodatno oslabiti šanse za promenu vlasti. U tom svetlu, analitičari pozivaju opoziciju i studente da se fokusiraju na zajedničkog neprijatelja i da izgrade koalicije koje bi mogle doneti promene na političkoj sceni Srbije.
