U Bukureštu su tenzije porasle nakon odluke rumunske Centralne izborne komisije (CIK) da zabrani kandidaturu Kalina Đorđeskuu, krajnje desnom proruskom političaru, na ponovljenim predsedničkim izborima zakazanim za maj. Ova odluka izazvala je nasilne proteste i sukobe između stotina njegovih pristalica i policije. Đorđesku je pozvao svoje simpatizere da ostanu mirni, ističući da će se boriti za poništenje odluke CIK-a.
Đorđesku ima rok do 19 časova u ponedeljak da uloži žalbu na ovu odluku, koja se temelji na presudi Ustavnog suda koja je otkazala drugi krug prvobitnih izbora održanih u novembru, posle njegove pobede u prvom krugu. On je naglasio da je važno izbeći nasilje i dodatne sukobe, pozivajući svoje pristalice da se drže zakona i javnog reda.
Tokom sukoba, 13 pripadnika snaga bezbednosti je povređeno, dok su demonstranti palili automobile, razbijali izloge i bacali kamenje na policiju, koja je odgovorila suzavcem i pritvaranjem. Ana Burči, portparolka Generalnog inspektorata rumunske Žandarmerije, naglasila je da pravo na slobodno izražavanje mora biti ostvareno u granicama zakona.
Đorđesku, koji je kritičan prema NATO-u i protivi se podršci Ukrajini tokom ruske invazije, podneo je kandidaturu u subotu za nove izbore zakazane za 4. maj. CIK je, međutim, kasno u nedelju saopštio da njegov predlog ne ispunjava zakonske uslove, pozivajući se na odluku Ustavnog suda iz decembra 2024. godine.
Reagujući na ovu odluku, Đorđesku je rekao da je to „direktan udarac u srce demokratije“. On je upozorio da bi gubitak demokratije u Rumuniji mogao imati globalne posledice, tvrdeći da se Evropa pretvara u diktaturu.
Kalin Đorđesku nije bio prepoznat kao značajan političar sve dok nije neočekivano pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra, osvajajući oko 22% glasova. Međutim, Ustavni sud je 6. decembra poništio prvi krug izbora nakon izveštaja rumunskih obaveštajnih službi da su stranački akteri manipulisali društvenim mrežama, posebno TikTokom, u korist Đorđeskua.
Ova situacija je dodatno produbila političke podele u Rumuniji i izazvala međunarodnu zabrinutost u vezi sa stanjem demokratije u zemlji, koja je članica Evropske unije i NATO-a. Američki potpredsednik Džej Di Vens je istakao da je poništenje izbora zbog navoda o ruskom mešanju značilo da Rumunija ne deli američke vrednosti. Rusija je, s druge strane, negirala bilo kakvo mešanje u rumunske izbore.
S obzirom na trenutne okolnosti, situacija u Rumuniji ostaje napeta, a odluka CIK-a može imati dugoročne posledice po političku stabilnost i demokratske procese u zemlji. Đorđesku se sada suočava s pravnim izazovima i mogućim nastavkom sukoba između njegovih pristalica i vlasti, dok se politička scena u Rumuniji nastavlja menjati u svetlu ovih događaja.
Ovaj incident ne samo da osvetljava unutrašnje političke sukobe u Rumuniji, već i širu sliku o uticaju stranih faktora na izbore i demokratiju u zemljama članicama EU. Dok Rumunija pokušava da održi stabilnost, pitanja kao što su sloboda medija, javna bezbednost i poštovanje zakona postaju sve važnija tema za građane i međunarodnu zajednicu. U ovom kontekstu, budućnost rumunske demokratije može biti na kušnji, a svi očigledno prate kako će se situacija dalje razvijati.
