U poslednjih deset godina, mentalno zdravlje postaje globalno sve važnija tema. U mnogim zemljama sveta sve više ljudi se obraća psiholozima i psihoterapeutima, razgovara o anksioznosti, depresiji ili stresu, a mentalno zdravlje se sve češće izjednačava sa fizičkim zdravljem. Ipak, na prostoru Balkana i dalje postoji snažna stigma kada je reč o traženju stručne psihološke pomoći.
Glavni razlozi za to, prema mišljenju stručnjaka i dostupnim istraživanjima, leže u duboko ukorenjenim društvenim normama i predrasudama koje ovu temu čine tabuiziranom. Na ovim prostorima često se veruje da su mentalne tegobe znak lične slabosti, nedostatka snage karaktera ili „nesposobnosti da se izborimo sa životom“. Taj stav je posledica tradicionalnog vaspitanja, u kojem se emocionalne teškoće uglavnom rešavaju unutar porodice ili se jednostavno potiskuju. Mnogi ljudi se plaše da će, ako potraže pomoć, biti percipirani kao slabi ili nesposobni.
Dodatno, broj stručnjaka mentalnog zdravlja u regionu je i dalje znatno ispod evropskog proseka, što otežava pristup psihološkoj pomoći, posebno u manjim mestima i ruralnim sredinama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji i Bosni i Hercegovini broj psihijatara i psihologa po glavi stanovnika znatno je niži nego u zemljama zapadne Evrope. Na primer, u nekim zemljama zapadne Evrope, kao što su Švedska ili Nemačka, postoji više od 18 stručnjaka mentalnog zdravlja na 100.000 stanovnika, dok je u Srbiji taj broj manji od 10.
Još jedan važan faktor jeste finansijska nedostupnost. Privatne psihološke ordinacije, koje sve više niču u većim gradovima, i dalje su luksuz za većinu građana sa prosečnim ili ispodprosečnim primanjima. Cene se kreću od nekoliko hiljada dinara za jedan sastanak, što predstavlja značajan trošak za mnoge porodice. Javne zdravstvene ustanove, s druge strane, često su preopterećene, sa dugim listama čekanja. Za mnoge, čekanje na zakazan termin može trajati i nekoliko meseci, što dodatno otežava situaciju onima kojima je pomoć hitno potrebna.
Ipak, primećuju se i pozitivni pomaci. Sve veći broj mladih koristi društvene mreže i internet forume da bi razgovarao o mentalnom zdravlju. Ove platforme postaju mesta gde se razmenjuju iskustva, saveti i resursi, a mnogi korisnici se osećaju slobodnije da podele svoje probleme i strahove. Brojne nevladine organizacije takođe organizuju kampanje čiji je cilj destigmatizacija psiholoških problema. Ove kampanje često uključuju javne događaje, radionice i edukativne materijale koji pomažu ljudima da razumeju važnost mentalnog zdravlja i traže pomoć kada im je potrebna.
Važnu ulogu u tome imaju i mediji, koji sve češće otvaraju prostor za ovu temu. Kroz različite emisije, članke i reportaže, mediji doprinose razbijanju predrasuda i povećanju svesti o važnosti mentalnog zdravlja. Intervjui sa stručnjacima, kao i lične priče onih koji su prevazišli svoje probleme, mogu inspirisati i motivisati druge da potraže pomoć.
Stručnjaci se slažu da je ključno nastaviti sa edukacijom, osnaživanjem stručnih kadrova i stvaranjem sistema koji će omogućiti lakši i pristupačniji put do psihološke podrške za sve građane. To može uključivati povećanje broja stručnjaka mentalnog zdravlja, obezbeđivanje besplatnih ili subvencionisanih usluga, kao i razvoj programa prevencije i ranog otkrivanja mentalnih problema. Takođe, važno je uključiti i obrazovne institucije, kako bi se mladi ljudi osnažili da prepoznaju i razgovaraju o svojim emocionalnim i mentalnim teškoćama.
U zaključku, mentalno zdravlje je tema koja zahteva veću pažnju i razumevanje, naročito na Balkanu. Kroz zajedničke napore, možemo raditi na smanjenju stigme, povećanju dostupnosti pomoći i stvaranju podržavajuće sredine za sve one koji se suočavaju sa mentalnim izazovima. To je proces koji će zahtevati vreme, ali je neophodan za izgradnju zdravijeg društva.
