Apelacioni sud u Novom Sadu izrekao je meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja Terezi Perić u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Ova odluka usledila je nakon tragičnog događaja koji se odigrao 10. maja 2022. godine, kada je Tereza, u porodičnoj kući u Zrenjaninu, ubila svog supruga Srđana P. nožem, a zatim izvršila strašne radnje kako bi se rešila njegovih tela. Nakon ubistva, Tereza je delove suprugovog tela odstranila, stavila ih u torbu, a neke delove kuvala u loncu.
Drugostepeni sud je odbio žalbu Tereze Perić i potvrdio prethodnu presudu Višeg suda u Zrenjaninu, kojom je izrečena mera za ubistvo supruga. Ova presuda je rezultat procene neuračunljivosti okrivljene, pošto je psihijatrijskim veštačenjem ustanovljeno da je njena sposobnost da razume značaj svojih postupaka bila isključena usled hronične i trajne duševne bolesti, konkretno šizofrenije sa progresivnim tokom.
Sud će, na predlog zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili okrivljene, kao i po službenoj dužnosti, na svakih devet meseci proveravati da li je prestala potreba za daljim lečenjem i čuvanjem Tereze Perić u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Ova redovna ispitivanja su ključna kako bi se ocenjivala njena mentalna stabilnost i eventualna mogućnost reintegracije u društvo.
Ovaj slučaj je izazvao veliku medijsku pažnju i javno interesovanje, posebno zbog brutalnosti dela i prirode mentalnog stanja okrivljene. Tereza Perić, prema dostupnim informacijama, nije imala prethodnih krivičnih dela, te je ovaj incident šokirao mnoge. Njena dijagnoza šizofrenije ukazuje na to da je bila u ozbiljnom stanju koje je uticalo na njene postupke u trenutku izvršenja krivičnog dela.
Psihijatrijsko lečenje i čuvanje u Specijalnoj zatvorskoj bolnici predstavljaju kompleksan pravni i etički izazov. U situacijama kada su počinioci krivičnih dela mentalno oboleli, često se postavlja pitanje kako balansirati između pravde i zaštite društva, kao i potreba samog pojedinca za lečenjem. Mnogi stručnjaci ukazuju na važnost adekvatnog lečenja mentalnih oboljenja, posebno u slučajevima gde su počinioci sposobni da shvate značaj svojih dela, ali su u trenutku izvršenja bila neuračunljiva.
Pravosnažna presuda Terezi Perić takođe otvara širu diskusiju o mentalnom zdravlju u društvu i potrebama za boljim sistemom podrške osobama koje pate od mentalnih bolesti. Uloga institucija i zajednice u pružanju pomoći i razumevanja osobama sa mentalnim poremećajima je od suštinskog značaja kako bi se sprečili slični tragični incidenti u budućnosti.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da mentalno zdravlje nije samo individualni problem, već i društveni izazov koji zahteva kolektivni odgovor i podršku. Podizanje svesti o mentalnim bolestima, kao i pružanje adekvatne pomoći, može značajno doprineti smanjenju stigmatizacije i omogućiti obolelima da dobiju potrebnu podršku i lečenje.
Iako je slučaj Tereze Perić poseban i tragičan, on takođe ukazuje na potrebu za sistemskim promenama i unapređenjem pristupa mentalnom zdravlju u našem društvu. S obzirom na to da sud redovno prati njeno stanje i potrebu za lečenjem, nadamo se da će Tereza Perić dobiti odgovarajuću pomoć kako bi se rehabilitovala i, eventualno, reintegrisala u društvo, ukoliko to njeno zdravstveno stanje bude omogućilo.
