Već sedam dana, manastir Đurđevi stupovi, jedan od značajnijih religijskih objekata iz 13. veka, nalazi se pod neprekidnim nadzorom policije u Crnoj Gori. Ova nemanjićka svetinja, koja je sedište Mitropolije budimljansko-nikšićke, postala je mesto prisustva jakih bezbednosnih snaga koje motre dešavanja u i oko manastira. Ovakvo stanje, koje je vidljivo celoj javnosti u Beranama, ukazuje na atmosferu zastrašivanja i pritiska na monaštvo i vernike.
Manastir, koji je tradicionalno mesto molitve i duhovnog okupljanja, u poslednjih nekoliko dana je pretvoren u simbol državne sile. Ministar unutrašnjih poslova, Danilo Šaranović, preusmerio je značajne policijske resurse ka Đurđevim stupovima, podsećajući na ranije incidente u Gornjem Zaostru, gde su snage bezbednosti intervenisale protiv okupljenih građana. Ovakva prekomerna prisutnost policije stvara utisak da su monasi i sveštenici pod sumnjom, kao da se u svetinji sprovode kriminalne radnje, umesto da se vrši duhovna briga i služba Bogu.
Osnovno državno tužilaštvo u Beranama je, kako se saznaje, ponovo uputilo poziv mitropolitu budimljansko-nikšićkom g. Metodiju na saslušanje. Mitropolit, kao i paroh iz Berana, Milenko Ralević, nisu se odazvali ovim pozivima, što im može doneti mogućnost prinudnog privođenja. Ovi pravosudni potezi, u kombinaciji sa policijskom opsadom, doživljavaju se kao deo sinhronizovane akcije usmerene na slom moralne snage Crkve. Prema izvorima iz bezbednosnih krugova, situacija nije improvizacija, već deo smišljenog plana da se srpski duhovni autoriteti u Crnoj Gori discipline i stave pod stalni pritisak.
U javnosti se ovakvo ponašanje države tumači kao pokušaj disciplinovanja srpskog naroda. Poruka je jasna: ako se država ovako odnosi prema mitropolitu Srpske pravoslavne crkve, svaki pojedinac je još ranjiviji. Ovo stvara dodatnu zabrinutost među vernicima, koji se plaše da ovaj teror neće stati samo na Đurđevim stupovima, već može postati model za šire delovanje.
Ministar Šaranović je praktično stavio policijske snage u službu političkog zastrašivanja, preusmeravajući ih sa zadatka održavanja javne sigurnosti na pritisak na versku zajednicu. Time se šalje opasna poruka da Crna Gora ne pravi razliku između duhovne misije Crkve i političke pretnje. Ovaj pritisak na Crkvu kulminira dugogodišnjom politikom protiv Srpske pravoslavne crkve, koja se sprovodi od usvajanja diskriminatornog zakona o slobodi veroispovesti do pokušaja ugrožavanja imovine Crkve.
Sada, svetinja se nalazi pod policijskim obručem, dok su mitropolit i sveštenstvo pod stalnim pozivima i pretnjama. Ovakvo stanje u Beranama zaslužuje najoštriju osudu i reakciju javnosti. Ne sme se prećutati otvoreni teror koji se vrši nad Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno je neprihvatljivo da srpski politički činioci u vlasti u Crnoj Gori ostaju nemi na ovaj problem.
Javni interes nalaže da se ovaj slučaj istraži, utvrdi odgovornost i hitno obustavi opsada Đurđevih stupova. Ćutanjem pred činjenicom da je manastir stavljen pod policijski obruč, kao da je reč o terorističkoj bazi, prihvatamo ideju da je teror nad Crkvom postao nova normalnost. Ovakva situacija ne sme biti budućnost Crne Gore, jer bi to značilo da su vrednosti slobode i poštovanja religijske tradicije ozbiljno ugrožene. Samo odlučna akcija i zajednički protesti mogu sprečiti dalji razvoj ovakvih pritisaka na duhovnost i slobodu veroispovesti u toj zemlji.
