Tim naučnika sa Univerziteta u Edinburgu u Škotskoj razvio je novu tehniku koja omogućava pretvaranje plastičnog otpada u paracetamol, koristeći genetski modifikovane bakterije. Ovo otkriće, koje je objavljeno u prestižnom časopisu Nejčer kemistri, može značajno unaprediti upravljanje plastičnim otpadom i doprineti održivoj proizvodnji lekova.
Plastični otpad predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema današnjice, a istraživanja pokazuju da se milijarde tona plastike godišnje zagađuju u prirodi. U tom kontekstu, nova tehnika koja koristi bakteriju Ešerihiju koli (E.coli) predstavlja potencijalno rešenje. Ova bakterija, poznata po svojoj primeni u biotehnologiji, može da transformiše tereftalinsku kiselinu, koja se stvara iz plastičnih boca i kutija od polietilen tereftalata (PET), u aktivan sastojak paracetamola.
Prema rečima vođe istraživačkog tima, dr. Elizabet Džonson, ova metoda nije samo inovativna već i ekonomski isplativa. „Naš cilj je bio da pronađemo održiv način za reciklažu plastike koji bi mogao da se primeni u industriji. Ova tehnika nam omogućava da ne samo da smanjimo količinu plastičnog otpada, već i da proizvedemo važan lek“, izjavila je Džonson.
Proizvodnja paracetamola tradicionalno se oslanja na hemijske procese koji često uključuju korišćenje toksičnih materija i generišu velike količine otpada. Nasuprot tome, nova metoda koristi prirodne procese koje bakterije koriste za razgradnju materijala, čime se smanjuje ekološki otisak proizvodnje.
Istraživanje je obuhvatilo niz eksperimenta kako bi se optimizovao proces pretvaranja tereftalinske kiseline u paracetamol. Naučnici su koristili genetski inženjering da bi unapredili sposobnosti E.coli, omogućavajući joj da efikasnije konvertuje plastične materijale. Rezultati su pokazali da bakterija uspešno proizvodi paracetamol u laboratorijskim uslovima.
Ova inovacija dolazi u trenutku kada se svet suočava sa sve većim pritiscima da reši problem plastičnog otpada. U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, plastika je postala predmet javnog interesovanja i zakonskih regulativa koje teže smanjenju njenog korišćenja. Rješenja poput ovog iz Edinburga mogu pomoći u smanjenju zagađenja i pružiti održivu alternativu konvencionalnim metodama proizvodnje lekova.
Naučnici iz Edinburga planiraju dalja istraživanja kako bi unapredili proces i testirali njegovu primenu u industrijskim uslovima. Ukoliko se pokaže uspešnim, ova tehnika bi mogla otvoriti vrata novim načinima upravljanja plastičnim otpadom i proizvodnjom lekova, čime bi se postigla značajna promena u borbi protiv zagađenja i u zdravstvu. Ova istraživanja donose nadu da bi budućnost mogla biti održivija, sa manjim otpadom i većim pristupom lekovima koji su nam potrebni.
