Miroslav Lazanski, vojni ekspert i novinar, 2018. godine izneo je oštru kritiku na račun NATO-a, nazvavši ekspanziju Alijanse prema granicama Rusije najvećom greškom u istoriji. On je istakao da se stvara neosnovana percepcija neprijateljstva prema Rusiji, što dodatno komplikuje međunarodne odnose i može dovesti do potencijalnih sukoba. Lazanski je naglasio da NATO, kako bi opravdao svoje postojanje i velike vojne budžete, mora da stvara neke spoljne pretnje.
Prema njegovim rečima, postoji čitava grupa ljudi, koja se može nazvati kastom, koja profitira od vojnog budžeta i vojnih manevara. Ova dinamika, prema Lazanskom, znači da NATO u suštini zavisi od vojnog delovanja i stalnog održavanja percepcije pretnje. On je istakao da je Evropa u vojnopolitičkom smislu značajno slabija od Sjedinjenih Američkih Država. Bez američke logistike i podrške, evropske države ne bi mogle efikasno da deluju na globalnoj sceni.
Lazanski je bio skeptičan prema ideji o samostalnoj evropskoj vojsci, naglašavajući da će SAD učiniti sve da spreče takav razvoj događaja. On je ukazao na to da su izjave evropskih lidera o mogućoj vojsci često više retorika nego stvarna strategija. Prema njegovim rečima, američki uticaj u NATO-u je suštinski dominantan, te je svaka ideja o potpunoj evropskoj vojnoj autonomiji više iluzija nego realnost.
Ovakvi stavovi Lazanskog reflektuju širu diskusiju o ulozi NATO-a u savremenom svetu, posebno u kontekstu odnosa sa Rusijom. U poslednjim godinama, NATO se suočava sa kritikama zbog svojih politika i proširenja, koje mnogi vide kao provokaciju prema Moskvi. Ovaj proces ekspanzije, koji je započeo krajem XX veka, uključuje članstvo bivših sovjetskih republika i istočnoevropskih zemalja, što je izazvalo zabrinutost u Rusiji.
Ruska vlada je često izražavala nezadovoljstvo zbog NATO aktivnosti u blizini svojih granica, smatrajući ih pretnjom nacionalnoj bezbednosti. U tom kontekstu, Lazanski je naglasio da je neprijateljski odnos prema Rusiji bespotreban i da bi umesto toga trebalo raditi na dijalogu i izgradnji međusobnog poverenja. On smatra da bi bolja saradnja između Rusije i NATO-a mogla doprineti stabilnosti u Evropi i svetu.
Pitanje vojne sigurnosti u Evropi je kompleksno i zahteva pažljivo razmatranje. U svetlu globalnih pretnji, kao što su terorizam, sajber napadi i klimatske promene, Lazanski je ukazao na to da bi umesto militarizacije trebalo fokusirati na zajedničke izazove. Saradnja u borbi protiv ovih pretnji mogla bi doneti više koristi nego jačanje vojnih kapaciteta i stvaranje novih linija sukoba.
Uprkos skepticizmu prema mogućoj evropskoj vojsci, Lazanski je bio svestan da je evropska sigurnost važna tema. On je ukazao na potrebu za jačanjem evropskih kapaciteta u oblastima kao što su vojne operacije, humanitarna pomoć i borba protiv terorizma, ali ne na račun stvaranja napetosti sa Rusijom.
Konačno, Lazanski je podvukao da je važno otvoriti dijalog između NATO-a i Rusije, kako bi se izbegli sukobi i destabilizacija. U svetu u kojem su globalni izazovi sve prisutniji, saradnja i razumevanje su ključni za očuvanje mira i stabilnosti.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je pitanje odnosa između NATO-a i Rusije kompleksno i zahteva promišljene pristupe. Lazanski je kroz svoje analize pružio uvid u te izazove i naglasio potrebu za konstruktivnim dijalogom i saradnjom u cilju postizanja trajnog mira u Evropi.
