Tomas Vajs, predsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, nedavno je upozorio da Crna Gora ne može zatvoriti poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom bez izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Podgorici. Tokom građanskog foruma organizovanog od strane Skupštine i Evropskog parlamenta uz podršku CEDEM-a, Vajs je naglasio ozbiljnost situacije, rekavši da bi eventualna obustava ovog projekta značajno ugrozila evropski put Crne Gore. Ovaj stav je podržao i Milan Knežević, lider Demokratskog narodnog pokreta (DNP).
Vajs je podsetio da dve trećine stanovništva Crne Gore nema adekvatan tretman otpadnih voda, koje često završavaju u rekama ili jezerima. On je postavio pitanje: „Da li želimo da otpadne vode završavaju u Morači i Skadarskom jezeru? Vi ste turistička zemlja, da li želite da turisti saznaju kakva je situacija?“ Pozvao je na hitno delovanje kako bi se izgradilo postrojenje, naglašavajući da se ne radi samo o grant sredstvima od 33 miliona evra, već o poklonu koji može značajno unaprediti ekološku situaciju.
Međutim, Vajs je izrazio zabrinutost da bi Knežević mogao da opstruira ceo proces. Knežević je na ove primedbe odgovorio uvredama, nazivajući Vajsa „starim džuboksom DPS-a“ i „ekologom na evre“. Ovaj sukob između političkih lidera ukazuje na duboke podele unutar crnogorske politike kada je u pitanju ekologija i razvoj.
Priča o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda traje skoro dve decenije. Ovaj projekat je započet u vreme kada Zeta nije bila posebna opština, već deo Podgorice. Danas, zbog problema sa kolektorima, vlast u glavnom gradu je u krizi. Knežević je najavio povlačenje svojih odbornika iz podgoričke skupštine ukoliko se započne izgradnja postrojenja na teritoriji Zete.
Meštani naselja Botun izražavaju sumnju i nezadovoljstvo prema ovom projektu. Smatraju da su prevareni, da im je projekat nametnut bez konsultacija, i da neće dozvoliti izgradnju postrojenja koje smatraju „septičkom jamom u njihovom dvorištu“. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između lokalnih vlasti i građana, dok se ekološka pitanja čine kao sve veći izazov za vlasti.
Knežević, kao lider opozicije, koristi ovu situaciju da dodatno podstakne nesigurnost među građanima i da se pozicionira kao zaštitnik njihovih interesa. Njegov stav da će se povući iz lokalnog parlamenta ukoliko se izgradnja postrojenja nastavi može biti viđen kao pokušaj da se mobilizuje podrška birača koji se protive ovom projektu.
Ova situacija je odraz šireg problema u Crnoj Gori, gde se ekološka pitanja često sukobljavaju sa političkim interesima. Dok se vlasti bore da ispune evropske standarde i obaveze, otpor lokalnih zajednica može otežati napore na očuvanju životne sredine. Vajsovo upozorenje o potrebi izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda ukazuje na hitnost rešavanja problema zagađenja, koje direktno utiče na zdravlje građana i turističku industriju.
Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će se ekološka pitanja i dalje nalaziti u fokusu javnosti i političkih rasprava. Da bi se postigao održiv razvoj, neophodno je pronaći balans između ekoloških potreba i političkih interesa, kao i uključiti građane u procese donošenja odluka. Očigledno je da se Crna Gora suočava sa ključnim izazovima kada je u pitanju zaštita životne sredine i izgradnja infrastrukture koja bi zadovoljila evropske standarde.
