U Kaluđerici, kraju blizu Beograda, zadesila nas je strašna tragedija koja je zatresla lokalnu zajednicu. Telo Miroslave P., starije žene od 58 godina, pronađeno je u njenom domu, a kako se saznaje, tragičan događaj u kojem je izgubila život dogodio se zbog brutalnog napada njenog supruga, Stojana P. (59). On je navodno više puta izbo Miroslavu nožem, a nakon zločina pokušao je da oduzme sebi život. Ova izuzetno potresna situacija izazvala je šok među komšijama i poznanicima, koji su bili zatečeni ovom višedecenijskom brakom i iznenada izgubljenom majkom.
Vreme je da se potpuno razjasni efikasnost pristupa društva prema porodičnom nasilju, koje često ostaje neprimećeno ili nedovoljno procesuirano. Ovaj slučaj je pokazatelj dubokih rana koje ostavlja nasilje unutar porodice, kao i neizmerenih bolova koje preživljavaju nevine žrtve. Svi oni koji su poznavali Miroslavu svedoče o njenoj ljubavi prema deci i porodici, kao i njenom društvenom duhu, te je teško razumeti kako je mogla da postane žrtva tako strašnog nasilja.
Komšije i prijatelji su istakli da je Miroslava bila poznata kao divna žena, posvećena svojoj porodici, koja je uvek bila spremna da pomogne drugima. Ovo lično znanje o njoj ukazuje na još veću tragediju — kako se neko ko je toliko voleo i bio voljen mogao suočiti s takvim nasiljem. Sve to postavlja važno pitanje o položaju žena u savremenom društvu i o tome koliko je važno prepoznati simptome potencijalnog nasilja.
Razgovor o porodičnom nasilju često se zataškava, a previše ljudi smatra da je to privatna stvar koju ne treba javno razmatrati. Međutim, kako bi se sprečili ovakvi tragični događaji, važno je otvoreno podići svest i razgovarati o ovim problemima. Žene i muškarci koji preživljavaju porodično nasilje često se suočavaju s izolacijom i stigmom, zbog čega im je teško da traže pomoć. Organizacije za podršku žrtvama, policija i društvo u celini moraju efikasno sarađivati kako bi se obezbedila sigurnost svih, ali posebno onih najranjivijih.
Ova tragedija takođe otvara pitanje kako se pojedinci, poput Stojana, suočavaju sa svojim unutarnjim demonima. Mnogi koji su počinili nasilje unutar porodice obično se bore sa sopstvenim problemima, predstavljajući time složen mehanizam pokretača nasilja. Obrazovanje, svest o mentalnom zdravlju i terapijski rad su ključni u prevenciji takvih događaja. Postavlja se pitanje kako društvo može pružiti podršku i pomoć onima koji se bore sa nasilnim ponašanjem u cilju preusmeravanja njihovih problema na zdraviji put.
Dok se o ovoj tragediji i dalje razgovara, važno je da zajednica učvrsti svoju odlučnost da se bori protiv porodičnog nasilja. Tragedija Miroslave P. ne bi smela biti zaboravljena, nego podsticati na aktivizam, podršku i solidarnost. Ovaj događaj je još jedan poziv na akciju da se radi na jačanju zaštite i podrške žrtvama porodičnog nasilja, koje zaslužuju bezbednost i pravednost. Samo tako možemo osigurati da se ovakve strašne situacije ne ponove, i da se svako dete ponovo može osećati sigurno i voljeno u svojoj porodici.
