Američki predsednik Donald Tramp planira da zahteva minimalne carine između 15 i 20 odsto na uvoz iz Evropske unije, prema informacijama koje je objavio Fajnenšel tajms. Ove informacije dolaze u trenutku kada pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i EU o trgovinskom sporazumu nisu postigli očekivane rezultate. Tri izvora upoznata sa situacijom navode da je Tramp pojačao svoje zahteve nakon nedelja pregovora.
Prema rečima izvora, Tramp je na putu da eskalira pritisak na EU, što bi moglo da dovede do dodatnih tenzija između dve strane. Pregovori su, kako se čini, stagnirali, a Evropska unija je imala očekivanja za postizanje sporazuma koji bi bio sličan onom koji je EU postigla sa Velikom Britanijom. U tom sporazumu, osnovna carina je postavljena na 10 odsto uz neka izuzeca za određene oblasti.
Trampov rok za uvođenje ovih carina je 1. avgust, što ostavlja malo vremena za postizanje dogovora. EU se nada da bi mogla da izbegne ovakve visoke carine kroz pregovore, ali izgleda da su trenuci preteški. U poslednjih nekoliko nedelja, trgovinski odnosi između SAD-a i EU su postali još napetiji, a sve to dolazi u kontekstu šireg trgovinskog rata koji je započeo između SAD-a i drugih velikih ekonomija.
Tramp je poznat po svom „Amerika na prvom mestu“ pristupu, što se odražava u njegovim politikama trgovine. Njegova administracija je ranije već uvela carine na čelik i aluminijum iz različitih zemalja, uključujući i one iz EU, što je izazvalo uzvraćajuće mere sa strane evropskih zemalja. Ove nove carine bi dodatno pogoršale situaciju, i mogle bi izazvati lančanu reakciju u trgovinskim odnosima.
EU se suočava s izazovima u pogledu trgovinskih odnosa jer mnoge zemlje članice imaju različite interese. Na primer, dok su neke zemlje poput Nemačke i Francuske u velikoj meri orijentisane prema očuvanju slobodne trgovine, druge zemlje, poput Italije i Španije, mogu imati različite poglede na carinske politike. Ova unutrašnja razlika može otežati jedinstveno delovanje EU u pregovorima sa SAD-om.
Pored toga, Trampove carinske politike dolaze usred globalnih ekonomskih izazova, uključujući posledice pandemije COVID-19. Mnoge zemlje se bore da se oporave od ekonomskih posledica, a visoke carine bi mogle dodatno otežati situaciju. Analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja konkurentnosti na globalnom tržištu.
S obzirom na sve ovo, Trampov pristup trgovinskim pregovorima sa EU može imati dugoročne posledice ne samo za SAD i EU, već i za globalnu ekonomiju. Kako se približava rok za uvođenje carina, svi oči su uprte u pregovore i mogući ishod. Mnogi se nadaju da će se strane uspeti dogovoriti pre nego što carine postanu stvarnost, dok drugi strahuju od eskalacije trgovinskog rata.
Na kraju, situacija ostaje neizvesna, a trgovinski odnosi između SAD-a i EU su na tankom ledu. Dok se približava 1. avgust, svet će pažljivo pratiti razvoj događaja, nadajući se da će se strane moći dogovoriti i izbeći dodatne tenzije koje bi mogle imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju. Trampova administracija se, s jedne strane, suočava sa pritiscima da zaštiti američku industriju, dok s druge strane, mora da balansira odnose s ključnim trgovinskim partnerima.
