Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odbacio je spekulacije medija o navodnom protivljenju načelnika Združenog generalštaba vojske SAD, generala Danijela Kejna, eventualnom vojnom napadu na Iran. Tramp je istakao da su te tvrdnje „100 odsto netačne“ i da on jedini donosi odluku o vojnim akcijama. Na svojoj društvenoj mreži TruthSocial, Tramp je optužio „lažne medije“ da su iznosili dezinformacije o Kejnovim stavovima prema Iranu, naglašavajući da te informacije nisu zasnovane na izvorima od poverenja.
U svom postu, Tramp je naglasio da general Kejn, poznat po operaciji „Ponoćni čekić“ koja se fokusirala na iranski nuklearni program, ne želi rat, ali smatra da bi eventualna vojna akcija protiv Irana bila lako ostvariva. Tramp je pohvalio Kejna, tvrdeći da on „zna samo kako da pobedi“ i da bi, ukoliko dobije naređenje, predvodio vojnu operaciju. Predsednik je izrazio želju za postizanjem dogovora, ali je upozorio da bi, u slučaju rata, to bio „veoma loš dan za Iran i njegov narod“, koji je, prema njegovim rečima, „velik i divan“.
Pored toga, Tramp je pozvao Meksiko da pojača svoje napore u borbi protiv kartela i droge nakon što je vođa kartela Halisko Nova Generacija, Nemesio Oseguera Servantes, poznat kao „El Menčo“, ubijen tokom operacije meksičke vojske. On je na društvenoj mreži naglasio važnost akcije protiv kartela, dok je pohvalio bivšeg administratora DEA, Dereka Malca, zbog njegovih ranijih izjava o trenutnoj situaciji u Meksiku, koju je opisao kao „poziv svetu na buđenje“. Bela kuća je pružila obaveštajnu podršku za ovu operaciju, ali je predsednica Meksika, Klaudija Šejnbaum, potvrdila da američke snage nisu učestvovale u operaciji, naglašavajući da je došlo do „razmene informacija“ između zemalja.
U drugom aspektu, Tramp je poručio da će svaka zemlja koja želi da se „igra sa smešnom odlukom američkog Vrhovnog suda“ suočiti s mnogo višim uzvratnim carinama. Na svojoj društvenoj mreži je izjavio da zemlje koje su „pljačkale“ Sjedinjene Američke Države godinama mogu očekivati povećanje carina. Tramp je istakao da kao predsednik ne mora tražiti odobrenje Kongresa za uvođenje carina, smatrajući da su carine „samo potvrđene smešnom i loše formulisanom odlukom Vrhovnog suda“.
Vrhovni sud SAD nedavno je poništio široki spektar globalnih carina koje je Tramp uveo prethodne godine, navodeći da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja koristeći zakon iz 1977. godine o saveznoj vanrednoj situaciji (IEEPA) za uvođenje recipročnih tarifa širom sveta. Sud je presudio sa šest glasova za i tri protiv, što znači da je Trampova administracija morala da se suoči s posledicama svojih odluka o trgovinskoj politici.
Trampove izjave o Iranu, Meksiku i trgovinskoj politici ukazuju na njegovu čvrstu poziciju kada je reč o međunarodnim odnosima i unutrašnjoj politici. Njegova sposobnost da iznese stavove kroz društvene mreže omogućava mu direktan kontakt s javnošću, ali istovremeno izaziva i kontroverze, posebno kada se radi o osetljivim pitanjima kao što su vojni sukobi i trgovinske mere.
S obzirom na sve te aspekte, Tramp ostaje figura koja polarizuje mišljenja, sa podržavaocima koji cene njegov pristup „Amerika na prvom mestu“ i kritičarima koji ga vide kao potencijalnu pretnju međunarodnoj stabilnosti. Njegovi potezi i strategije nastaviće da budu predmet rasprava i analize u budućnosti, dok svet prati njegovu administraciju i njen uticaj na globalne događaje.
