Srbija od januara 2025. godine čeka na novog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a situacija u zemlji je postala složenija, posebno u svetlu američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS). U kontekstu ovih događaja, analitičari se razdvajaju u mišljenju o tome da li odsustvo ambasadora ima uticaj na bilateralne odnose i na trenutnu krizu oko NIS-a. Branka Latinović, bivša diplomatkinja, ističe da neimenovanje ambasadora ne može da prođe bez posledica na dijalog o važnim pitanjima. Ona naglašava da je odsustvo ambasadora značajno, jer kvalitet komunikacije i razmena informacija su drugačiji kada se odvijaju na nivou ambasadora.
Latinović napominje da je dijalog o vitalnim pitanjima, kao što je situacija sa NIS-om, neophodan i preko ambasadora koji se nalaze u Vašingtonu i Moskvi. Prema njenim rečima, do javnosti nisu stigle informacije da su ti ambasadori bili aktivni u pregovorima, što može da dovede do nedostatka uzvratnih informacija. Iako je važno da SAD imaju svog ambasadora u Beogradu, ona smatra da se komunikacija može održavati i preko drugih kanala.
S druge strane, Dimitrije Milić, politikolog, smatra da odsustvo ambasadora ne utiče nužno na situaciju sa NIS-om, jer ambasada može da funkcioniše sa otpravnikom poslova. On dodaje da su prepreke koje se javljaju po pitanju NIS-a više rezultat globalnih političkih napetosti nego nedostatka američkog ambasadora. Takođe, ističe da je proces odobravanja ambasadora u SAD usporen u poslednjih nekoliko godina, te da mnoge važne države još uvek čekaju na imenovanje, uključujući Nemačku i Australiju.
Funkciju ambasadora SAD do januara obavljao je Kristofer Hil, a nakon toga poziciju otpravnika poslova preuzeo je Aleksandar Titolo. U martu je Tramp nominovao Marka Brnovića za ambasadora u Srbiji, ali je u oktobru iznenađujuće povukao tu kandidaturu. Srećko Đukić, analitičar, smatra da pitanje NIS-a nije problem Sjedinjenih Američkih Država, već isključivo Srbije. On ističe da Srbija ima svog ambasadora u SAD, koji je zadužen za zaštitu interesa zemlje.
Đukić naglašava da je pogrešno shvatanje da Amerikanci štite interese Srbije i da bi to trebalo ispraviti. On predlaže da se srpski ambasador angažuje na izvršavanju svojih diplomatskih obaveza prema pravilima. Takođe, pominje da je srpska diplomatija postala „raspevana razbibriga“, što može ukazivati na neozbiljnost u pristupu važnim pitanjima.
U regionu, Srbija nije jedina zemlja koja čeka na američkog ambasadora. U Bosni i Hercegovini je, na primer, na dužnost otpravnika poslova u Sarajevu stupio Džin Ginkel u septembru. Latinović naglašava da je to aktuelni trend američke administracije u regionu, osim Hrvatske, gde je nova ambasadorka nedavno preuzela dužnost.
Proces izbora ambasadora SAD uključuje formalnu nominaciju od strane predsednika, a zatim razmatranje od strane Odbora za spoljne odnose Senata. Ako odbor odobri nominaciju, ona ide na glasanje punom sastavu Senata. Nakon potvrde, nominovani može da preda akreditive zemlji domaćinu. Tek nakon završetka ovog procesa, kandidat zvanično preuzima ambasadorsku funkciju.
U svetlu trenutne situacije, ostaje da se vidi kako će nedostatak novog ambasadora uticati na odnose između Srbije i SAD, posebno u kontekstu NIS-a i drugih važnih pitanja. Očekivanja i reakcije na dalji razvoj događaja verovatno će se kretati u zavisnosti od globalnih političkih okolnosti i unutrašnjih odluka u Srbiji.
