Američki predsednik Donald Tramp je tokom svog govora na Generalnoj skupštini UN u Njujorku izneo teške optužbe protiv Indije i Kine, tvrdeći da te zemlje „finansiraju“ sukob u Ukrajini putem uvoza ruskih energetskih resursa. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada je pritisak na Rusiju zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini na vrhuncu, a Tramp je istakao da Peking i Nju Delhi igraju ključnu ulogu u održavanju ruskog ekonomskog sistema.
Tramp je ponovio svoj stav o uvođenju sekundarnih sankcija koje bi trebale da se odnose na zemlje koje održavaju ekonomske veze sa Rusijom. On je naglasio da bi dodatne sankcije mogle da povećaju finansijski pritisak na Moskvu. Međutim, i Kina i Indija su odbile američki pritisak, nazivajući ga neprihvatljivim i ističući svoju suverenost u donošenju ekonomskih odluka.
U svom govoru, Tramp je izjavio: „Kina i Indija su glavni finansijeri tekućeg rata zbog kupovine ruske nafte.“ Ova izjava je izazvala oštre reakcije iz oba navedena regiona, koja naglašavaju da svaka država ima pravo da donosi odluke o svojim energetskim potrebama.
Osim toga, Tramp je kritikovao članice NATO-a koje nastavljaju da uvoze ruske energente i nazvao ih paradoxalnim jer istovremeno „finansiraju rat protiv sebe“. Ova kontradikcija je izazvala zabrinutost među analitičarima koji ukazuju na složenu dinamiku između energetske zavisnosti i političkih stavova članica NATO-a prema Rusiji.
U međuvremenu, Tramp je krajem avgusta postavio dodatne carine na indijsku robu, koje su dostigle vrhunac od 50 procenata, kao odgovor na povećanu kupovinu ruske nafte od strane Indije. Ovaj potez je naišao na otpor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je izjavila da EU neće dopustiti da SAD donosi odluke u njihovo ime.
Kina i Indija su jasno stavile do znanja da neće podlegnuti američkoj ekonomskom pritisku. Indijska ministarka finansija Nirmala Sitaraman je naglasila da će Indija „nesumnjivo kupovati rusku naftu“, ističući da je uvoz ruskih energenata porastao za 5,6 procenata u avgustu, dostigavši 1,6 miliona barela dnevno.
Kina je takođe osudila „nezakonite jednostrane sankcije“ koje je uveo Vašington, podvlačeći da je potpuno legitimno održavati normalne ekonomske i trgovinske odnose sa svim zemljama, uključujući Rusiju. Tokom nedavne posete Pekingu, ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio Zapad da ne koristi „kolonijalni ton“ prema Kini i Indiji, naglašavajući da su sankcije usmerene na usporavanje ekonomskog rasta ovih zemalja.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se međunarodna scena sve više polarizuje, a odnosi između velikih sila postaju sve složeniji. Trampove izjave na Generalnoj skupštini UN ukazuju na rastuće napetosti između SAD-a i zemalja kao što su Kina i Indija, koje se sve više okreću ka alternativnim izvorima energije i trgovinskim partnerstvima.
Ova situacija predstavlja izazov za globalnu ekonomiju, jer energetska politika direktno utiče na političku stabilnost i ekonomski razvoj. U tom kontekstu, Trampove optužbe i pritisci na Indiju i Kinu mogu dodatno zakomplikovati odnose između ovih zemalja i SAD-a, dovodeći do potencijalnih trgovinskih ratova i ekonomskih sankcija.
Na kraju, očigledno je da se svet suočava s novim izazovima i da će međunarodne tenzije nastaviti da se razvijaju. Različiti interesi i strateške odluke velikih sila će uticati na budućnost globalne politike, a kako se situacija bude razvijala, sve oči će biti uprte u to kako će se zemlje kao što su Kina i Indija postaviti prema američkim zahtevima i sankcijama.
