Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je da dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Kine o smanjenju carina nije iznenađenje. On smatra da je američki predsednik Donald Tramp napravio grešku kada je uveo carine od 145 odsto na kinesku robu. Kako Savić objašnjava, ova odluka je rezultovala povećanjem cena jeftine kineske robe u Americi, što je na kraju dovelo do toga da Tramp shvati da „batina ima dva kraja“, nakon čega se povukao iz tog stava.
Savić je ukazao na to da je Tramp, figurativno govoreći, „krenuo kao slon u staklarskoj radnji“. On je uveo visoke carine, misleći da druga strana neće imati mogućnosti da uzvrati. Međutim, shvatio je da su i Kinezi imali svoje adute, a to je da i u bogatoj Americi postoji segment stanovništva koji je zavisio od jeftine kineske robe. U tom trenutku, Tramp je uvideo da će njegovi građani, a posebno siromašniji Amerikanci, morati da plaćaju skuplje cene, što će se odraziti i na njegovu popularnost.
Prema Saviću, u prvom trenutku građani su se divili Trampovoj odluci da poveća carinske stope, misleći da imaju predsednika koji može da donosi hrabre odluke. Međutim, ubrzo nakon što su primetili da su cene proizvoda drastično porasle, javno mnjenje se promenilo. Umesto da ga doživljavaju kao nekoga ko je učinio revolucionarno delo, građani su postali skeptični prema njegovim politikama.
Savić takođe naglašava da je Trampova politika trgovinskih carina u suprotnosti sa načelima slobodne trgovine, koja je do sada bila osnovna osnova američke ekonomije. On smatra da bi američka ekonomija mogla biti ugrožena ukoliko se ovakvi potezi nastave, jer bi to moglo dovesti do povećanja inflacije i smanjenja kupovne moći građana.
Osim toga, Savić predviđa da bi smanjenje carina moglo biti od koristi za američke potrošače, ali se postavlja pitanje kako će to uticati na domaće proizvođače. U tom smislu, on upozorava da bi moglo doći do neravnoteže na tržištu, gde bi jeftina kineska roba mogla potisnuti domaće proizvode. Takođe, ukazuje na to da bi u tom slučaju mogla doći do gubitka radnih mesta u određenim industrijama.
Savić smatra da bi američka administracija trebalo da razmotri alternativne strategije koje bi mogle podržati domaće proizvođače, umesto da se oslanja na visoke carine. On predlaže da se fokusiraju na inovacije i poboljšanje konkurentnosti američkih proizvoda, kako bi se postigla održiva ekonomska politika koja bi koristila i potrošačima i proizvođačima.
U zaključku, Savić ukazuje na to da je trenutni dogovor između SAD-a i Kine o smanjenju carina korak u pravom smeru, ali i dalje ostaje pitanje kako će se to odraziti na američku ekonomiju i njene građane. On podseća na značaj balansiranja između interesa potrošača i domaćih proizvođača, kako bi se izbegle negativne posledice koje bi mogle proizaći iz trgovinskih ratova.
Ovaj događaj takođe ukazuje na kompleksnost globalne ekonomije i međuzavisnost zemalja, gde svaka odluka može imati dalekosežne posledice. S obzirom na sve veće tenzije između velikih ekonomskih sila, Savićeve analize predstavljaju važne uvide u aktuelna dešavanja i potencijalne pravce budućih ekonomskih politika.
