Godišnja emisija ugljen dioksida (CO2) koja se generiše tokom transakcija sa bitkoinima iznosi fascinantnih 98 miliona tona, prema izveštajima švajcarskih medija. Ova brojka ukazuje na velik uticaj kriptovaluta na životnu sredinu, posebno u kontekstu globalnih napora za smanjenje emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
U poređenju sa ovim, ukupna emisija gasova u Švajcarskoj se procenjuje na oko 41 milion tona godišnje. Ovaj podatak jasno pokazuje koliko su transakcije sa bitkoinima energetski intenzivne i kako one doprinose globalnom zagrevanju.
Da bi se bolje razumeo uticaj jedne transakcije sa bitkoinima, može se navesti da ona emituje skoro isto toliko CO2 koliko je potrebno za 105.000 sati gledanja videa na platformi YouTube. Ova analogija ilustruje koliku količinu energije troše kriptovalute, što je problem koji se sve više ističe u okviru ekoloških debata.
Osim toga, jedna transakcija sa bitkoinima emituje ekvivalent CO2 kao obrada 1,4 miliona transakcija sa Viza karticom. Ove brojke pokazuju da, iako su kriptovalute često promovirane kao moderna i inovativna rešenja za finansijske transakcije, njihov ekološki otisak se ne može zanemariti.
Pitanje uticaja kriptovaluta na životnu sredinu postaje sve relevantnije kako se svet suočava sa klimatskim promenama. Mnoge zemlje su počele da istražuju načine kako da regulišu ovu oblast, kako bi smanjile emisije i promovisale održiviji razvijanje tehnologija. U tom smislu, važno je napomenuti da kriptovalute koriste tehnologiju poznatu kao „proof of work“, koja zahteva ogromnu količinu računske moći i, samim tim, električne energije.
U poslednjih nekoliko godina, sve više investitora i organizacija postavlja pitanje etičnosti investiranja u kriptovalute, s obzirom na njihov uticaj na životnu sredinu. Mnogi su krenuli ka istraživanju alternativnih modela kao što su „proof of stake“, koji su energetski manje zahtevni i imaju manji uticaj na emisije CO2.
Globalni trendovi pokazuju da se sve više zemalja okreće obnovljivim izvorima energije kako bi zadovoljile potražnju za energijom koja dolazi iz sektora kriptovaluta. Na primer, neke kompanije koje se bave rudarstvom kriptovaluta prelaze na korišćenje solarne ili vetroenergije kako bi smanjile svoj ekološki otisak. Ove promene su ključne za održavanje balansa između inovacija u finansijskim tehnologijama i zaštite životne sredine.
Istraživanja takođe pokazuju da bi prelazak na održive izvore energije mogao značajno smanjiti emisije povezane sa kriptovalutama. Međutim, to zahteva zajednički napor kako vlada, tako i privatnog sektora, da pronađu rešenja koja će biti korisna za društvo kao celinu.
U zaključku, kriptovalute, iako predstavljaju inovativna rešenja u finansijskom svetu, donose sa sobom i izazove koje ne smemo ignorisati. Emisije ugljen-dioksida tokom transakcija sa bitkoinima predstavljaju značajan problem koji zahteva hitnu pažnju i delovanje. U tom smislu, potrebno je raditi na razvoju održivijih rešenja i tehnologija koje će smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu, dok istovremeno omogućavaju napredak i inovacije u svetu finansija. Samo kroz odgovoran pristup možemo osigurati da buduće generacije uživaju u prednostima tehnologije bez ugrožavanja naše planete.
