Prvostepeno osuđeni Uroš i njegov otac Radiša Blažić, koji su dobili po 20 godina zatvora zbog masakra u Mladenovcu 4. maja 2023. godine, podneli su žalbu Apelacionom sudu tražeći smanjenje kazne. Viši sud u Smederevu osudio je dvojicu na dugogodišnje kazne zbog brutalnog ubistva devetoro mladih, većinom tinejdžera, i ranjavanja još 12 osoba. Apelacioni tužilac je, međutim, predložio da se njihova žalba odbije i potvrdi prvostepena presuda.
Na javnoj sednici, predsednik Apelacionog suda sudija Marko Jocić pročitao je delove presude, ali je izostavio pojedinosti o obdukciji i povredama. Uroš i Radiša nisu prisustvovali suđenju jer sud smatra da to nije potrebno. Među prisutnima su bili roditelji ubijenih, koji su došli da prate proces. Uroš Blažić je u ovom zločinu ubio Kristinu i Milana Panića, kao i Dalibora Vujića.
Zločin se odigrao 36 sati nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Uroš je koristio automatsku pušku „kalašnjikov“ iz koje je pucao u grupu mladih ljudi. Ova puška, za koju su utvrđeni biološki tragovi i otisci Uroša, pripadala je Vojsci Srbije i ranije je predata firmi „Jugoimport“ koja ju je otpremila u Libiju. Ostaje nejasno kako je oružje dospjelo u ruke Blažića. Uroš je tvrdio da ga je kupio na „darkvebu“ za svoju bezbednost, ali se sumnjalo u povezanost njegovog oca sa vojskom.
Svedok Viktor Đorđević, prijatelj Uroša, svedočio je o njegovom ponašanju i incidentima u kojima je Uroš koristio oružje. U porukama koje je slao pre zločina, Uroš je nagovestio da planira nešto ozbiljno, što je dovelo do stravičnog masakra. Uroš je bez razloga napao grupu mladih ljudi dok su se nalazili u parku, i pucao je rafalno, ne govoreći ni reč. Prvostepeni sud je istakao da je Uroš pokazao potpuni nedostatak empatije i da je delovao s namerom da izazove strah i paniku.
Tužilaštvo je ocenjivalo da su dokazi, uključujući DNK tragove i svedočenja preživelih, dovoljno jaki da potvrde krivicu Uroša Blažića. Njegov otac Radiša je takođe osuđen zbog nelegalnog držanja oružja i izazivanja opšte opasnosti, jer je posedovao veliku količinu oružja, uprkos znanju o sinovim problemima sa agresivnim ponašanjem.
Roditelji ubijenih su tokom suđenja bili fokusirani na informacije o presudi i postavljali pitanja o vremenskom okviru odluke Apelacionog suda. Sudija Jocić je pojasnio da će nakon javne sednice biti održana zatvorena sednica, nakon koje će veće glasati, a odluka će biti objavljena u roku od 30 dana.
Apelacioni tužilac Bojana Đorđević podsetila je da je prvostepeni sud ispravno utvrdio sve činjenice slučaja i izrekao odgovarajuće kazne. Istakla je da Uroš zaslužuje doživotnu kaznu, ali da to nije moguće zbog njegove mladosti u vreme izvršenja dela.
Odbrana Radiše Blažića tvrdi da nije dokazano da je on nabavio oružje i traži da se ne sudi njemu zbog zločina koji je počinio njegov sin. Advokat je apelovao na sud da razmotri njihov zahtev i preinači presudu, kako bi se izbeglo odugovlačenje postupka.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a sam zločin ostavlja duboke rane u zajednici. Pitanja o bezbednosti mladih i dostupnosti oružja postaju sve važnija, a reakcija pravnog sistema na ovakve tragedije će biti ključna za buduće prevencije sličnih događaja.
