Srbija ulaže značajne napore u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se ublažilo uvođenje novih carina, koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. avgusta. Ove carine bi se posebno odnosile na ključne izvozne proizvode, među kojima su i pneumatici. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, izrazio je optimizam u vezi s pronalaženjem najboljeg rešenja, naglašavajući dobre političke i ekonomske odnose između Srbije i SAD, tokom gostovanja u emisiji Zoom In na televiziji Bloomberg Adria.
U vezi s ekonomskim prognozama, Čadež je komentarisao različite procene rasta BDP-a u Srbiji, koje se kreću od 2,8% prema analizi MAT do 4,2% koje predviđa Vlada Srbije. On je ukazao na to da rast BDP-a zavisi od izvoza, koji beleži usporavanje, naročito na tržištima članica Evropske unije. Iako je Nemačka, koja pokazuje znakove stagnacije i pada investicija, zabeležila blagi oporavak, srpske kompanije su u prvih pet meseci ove godine izvezle 20,7% više nego u istom periodu prethodne godine. Čadež je istakao da je Srbija prvi put u poslednje dve decenije zabeležila suficit u razmeni sa Nemačkom, što je rezultat kvalitetne saradnje i rasta narudžbina za srpske kompanije.
Podaci takođe pokazuju rast industrijske proizvodnje i izvoza; u prvih pet meseci izvoz je bio veći za 10,2% u odnosu na isti period prethodne godine. Čadež je naglasio stabilnost srpske privrede u složenim uslovima, ali je upozorio na potrebu opreza zbog brojnih izazova, posebno u globalnim trgovinskim odnosima.
Čadež je dodao da Srbija privlači sve više investicija visokotehnoloških kompanija. Kao primer naveo je Toyo Tires, koji premešta svoj istraživački i razvojni tim iz Nemačke u Srbiju, zahvaljujući kvalitetu domaćih inženjera i inovativnoj zajednici. Međutim, odlazak nekih proizvođača, poput kompanije Leoni koja zatvara jednu od svojih fabrika, ukazuje na prirodan razvojni proces. Tokom rasta ekonomije, proizvodnje sa niskom dodatnom vrednošću sele se u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, kao što su Tunis, Maroko ili Egipat. Čadež je istakao važnost postupnog prilagođavanja i pronalaženja rešenja za poreske i druge olakšice kako bi se radno intenzivnim industrijama omogućio tranzicioni period.
Osim toga, Čadež se osvrnuo na rezultate Centra za privredne inicijative i brza rešenja, koji je osnovan s ciljem efikasnijeg rešavanja administrativnih prepreka i ubrzavanja procesa od značaja za privredu. On je naveo da su identifikovana uska grla u građevinskoj industriji, posebno u vezi sa sporim izdavanjem dozvola, naročito za solarne elektrane. Nakon nekoliko meseci rada centra, broj izdatih dozvola porastao je sa jednocifrenog broja na preko 40.
Sistematski rad na rešavanju konkretnih problema i usklađivanju podzakonskih akata koji često dovode do različitih tumačenja je još jedan cilj. Čadež je izrazio nadu da će do jeseni postojati jasan skup preporuka koje će se sa republičkog nivoa proslediti lokalnim upravama kako bi se postiglo jedinstveno tumačenje propisa.
Uprkos stabilizaciji situacije, Čadež je naglasio da su politička nestabilnost u prethodnih šest ili sedam meseci imale uticaja na ekonomiju. Kako je rekao, nijedan od velikih investitora nije odustao, ali su mnogi potencijalni investitori odlučili da sačekaju. On je naglasio da je važno biti odgovoran, jer privreda obezbeđuje životni standard svima.
Čadež je takođe izdvojio ključne probleme sa kojima se privreda suočava, kao što su rast cena električne energije, nedostatak radne snage i zloupotreba bolovanja. On je istakao da rast cena struje posebno utiče na energetski intenzivne industrije i da se razmatraju korekcije akciza ili modeli naplate kako bi se omogućio fleksibilniji sistem koji će sprečiti zatvaranje fabrika. PKS, u saradnji sa državom, radi na programima prekvalifikacije i dodatne obuke kako bi se ublažio nedostatak radne snage i obezbedila održivost radno intenzivnih sektora.
