Srbija ulaže znatne napore u pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se umanjio efekat novih carina koje američka administracija planira da uvede od 1. avgusta. Ove carine posebno se odnose na ključne izvozene proizvode, među kojima su i pneumatici. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, izrazio je optimizam u vezi s pronalaženjem rešenja, naglašavajući dobre političke i ekonomske odnose između Srbije i SAD-a.
U razgovoru o procenama rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji, koji se kreće od 2,8% prema prognozama MAT-a do optimističnih 4,2% koje predviđa Vlada Srbije, Čadež je istakao da je rast BDP-a uslovljen i stanjem na izvoznih tržištima. U tom smislu, naglasio je da su članice Evropske unije beležile usporavanje, dok se Nemačka, koja je bila u ekonomskoj stagnaciji, polako oporavlja. U prvih pet meseci ove godine, srpske kompanije su izvezle za 20,7% više nego u istom periodu prošle godine, a prvi put u poslednje dve decenije beležimo suficit u razmeni sa Nemačkom, što se može pripisati kvalitetnoj saradnji i povećanju narudžbina za srpske proizvode.
Podaci pokazuju da industrijska proizvodnja i izvoz Srbije beleže rast, sa izvozom koji je u prvih pet meseci veći za 10,2% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo ukazuje na stabilno funkcionisanje srpske privrede u složenim globalnim uslovima, iako Čadež upozorava na potrebu za oprezom zbog brojnih izazova, posebno u kontekstu globalnih trgovinskih odnosa.
Sve više visokotehnoloških investicija dolazi u Srbiju, a kao primer ističe se kompanija Toyo Tires koja premešta svoje istraživačke i razvojne aktivnosti iz Nemačke u Srbiju, zahvaljujući kvalitetu domaćih inženjera i inovativnoj zajednici. Međutim, odlazak nekih proizvođača, poput kompanije Leoni koja zatvara jednu od svojih fabrika, ukazuje na prirodan razvojni proces. U trenutku kada ekonomija raste i bazira se na znanju, proizvodnje sa niskom dodatom vrednošću često se sele u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, kao što su Tunis, Maroko ili Egipat. Čadež naglašava važnost postepenog sprovođenja ovog procesa i pronalaženja rešenja u saradnji sa državom kako bi se omogućio tranzicioni period za radno intenzivne industrije.
Osim toga, Čadež se osvrnuo na rad Centra za privredne inicijative i brza rešenja, koji je osnovan kako bi se efikasnije rešavale administrativne prepreke i ubrzali procesi od značaja za privredu. On je istakao da su identifikovana uska grla u građevinskoj industriji, kao što su spora izdavanja dozvola, posebno za solarne elektrane. Nakon samo nekoliko meseci rada, broj izdatih dozvola porastao je sa jednocifrenog broja na više od 40, što pokazuje napredak u ovom segmentu.
Čadež je naglasio da se sistemski radi na rešavanju konkretnih problema i usklađivanju podzakonskih akata koji često dovode do različitih tumačenja. Cilj je do jeseni imati jasan skup preporuka koje će biti upućene lokalnim upravama kako bi se postiglo jedinstveno tumačenje propisa.
Situacija u ekonomiji se stabilizuje, ali Čadež upozorava da je šest ili sedam meseci političke nestabilnosti ostavilo posledice. Iako nijedan od velikih investitora nije najavio povlačenje, mnogi potencijalni investitori su odlučili da sačekaju s investicijama. Ključni problemi sa kojima se privreda suočava uključuju rast cene električne energije, nedostatak radne snage i zloupotrebu bolovanja. Čadež naglašava da rast cena struje posebno pogađa energetski intenzivne industrije i da se razmatraju različiti modeli naplate kako bi se omogućio fleksibilniji sistem koji će sprečiti zatvaranje fabrika.
Privredna komora Srbije, u saradnji sa državom, radi na programima prekvalifikacije i dodatne obuke kako bi se ublažio nedostatak radne snage i obezbedila održivost radno intenzivnih sektora.
