Na sastanku predsednika svih primorskih opština Crne Gore, upućen je poziv predsedniku Skupštine Andriji Mandiću da se na dnevni red zasedanja uvrste predlozi izmena zakona o morskom dobru. Ova inicijativa ima za cilj da doprinese procesu decentralizacije i demokratizacije, omogućavajući građanima obalnog dela Crne Gore aktivno uključivanje u odlučivanje o svojoj budućnosti. Predsednik Kotora, Vladimir Jokić, smatra da bi to bio istorijski trenutak za čitavo društvo, naglašavajući jedinstvo svih poslanika sa crnogorskog primorja u podršci ovim predlozima.
Jokić je pozvao sve poslanike, bez obzira na političku pripadnost, da podrže inicijativu, kako bi građani primorja mogli da odlučuju o svojoj budućnosti. Predložene zakonske izmene podrazumevaju transformaciju preduzeća „Morsko dobro“ u regulatornu agenciju, koja bi postavljala obavezujuće smernice i omogućila kvalitetnije upravljanje morskim dobrom, što je ključno za sve primorske opštine.
Predsednik Bara, Dušan Raičević, podsetio je da je ova inicijativa Skupštini Crne Gore upućena još u decembru 2024. godine. On je istakao važnost transparentnog upravljanja morskim dobrom, dok je predsednik opštine Tivat, Željko Komnenović, naglasio da primorske opštine neće učestvovati u radnim grupama niti davati nova rešenja dok se ne završi skupštinska procedura koja se odnosi na prethodne predloge.
Komnenović je takođe rekao da će komunikacija sa Ministarstvom prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, kao i sa JP za upravljanje morskim dobrom, biti svedena na minimum. On je izrazio odlučnost da se pošalje jasna poruka da se ignorantski odnos prema zahtevima lokalnih samouprava ne može nastaviti.
Predsednik opštine Budva, Nikola Jovanović, istakao je da su zajednički problemi građana ujedinili lokalne uprave na primorju. On je naglasio spremnost za saradnju sa Vladom i Skupštinom Crne Gore, ali je kritikovao njihovu neozbiljnost u prihvatanju inicijativa. Jovanović je zaključio da će zasedanje Skupštine biti test za one koji žele pristup u Evropsku uniju, posebno u vezi sa decentralizacijom koja podrazumeva vraćanje resursa primorskim opštinama.
Predsednik Ulcinja, Genci Nimanbegu, ponovio je zabrinutost primorskih opština zbog rasprave o Prostornom planu Crne Gore, ističući jedinstven stav da raspravu treba odgoditi radi izrade dodatnih analiza. On je naglasio potrebu za pažljivijim planiranjem i razmatranjem svih aspekata pre donošenja važnih odluka.
Pored toga, na sastanku su diskutovani i problemi u saobraćaju. Predsednici su pozvali nadležne da intenziviraju radove na svim deonicama puta od Debelog Brijega do granice sa Albanijom, kako bi se poboljšala infrastruktura i olakšao pristup obali. Predsednik Herceg Novog, Stevan Katić, ukazao je na problem graničnih prelaza i višesatnih čekanja, što predstavlja značajnu prepreku za razvoj turizma. Katić je predložio inicijative za ubrzanje procedura prelaska državne granice i uključivanje lokalnih samouprava u donošenje odluka, posebno u vezi sa izgradnjom jadransko-jonskog autoputa.
Na kraju, upućena je zajednička izjava predsedniku Vlade Crne Gore, Milojku Spajiću, tražeći hitno proširenje kapaciteta regionalne deponije Možura, što je od ključnog značaja za upravljanje otpadom u regionu. Predlozi i zahtevi koje su izneli predsednici primorskih opština jasno pokazuju njihovu odlučnost da se bore za interese svojih građana i unapređenje uslova života na obali Crne Gore.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će Skupština reagovati na zahteve lokalnih uprava i kakve će posledice imati na buduće planove razvoja Crne Gore.
