U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu danas je saslušan B.D. (31) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici nad svojim bratom. Ovaj incident se dogodio u porodičnoj kući u Surčinu, gde je okrivljeni, pod dejstvom alkohola od 2,78%, primenio nasilje i uputio pretnje po život svom rođenom bratu. Ovaj čin je, kako se navodi, ugrozio spokojstvo i telesni integritet oštećenog.
Prema izjavama iz tužilaštva, okrivljenom se stavlja na teret da je ponovo počinio nasilje, budući da je prethodno, 25. aprila ove godine, pravnosnažno osuđen za slično delo prema istom bratu. Ova informacija je dodatno otežala situaciju, jer su se stvorile okolnosti koje ukazuju na mogućnost ponavljanja krivičnog dela, kao i na rizik da bi boravak na slobodi mogao negativno uticati na oštećenog.
Tokom saslušanja, okrivljeni je, uz prisustvo branioca po službenoj dužnosti, negirao navode krivične prijave. Ipak, s obzirom na prethodne presude i trenutne okolnosti, javni tužilac je podneo predlog sudu da se prema okrivljenom odredi pritvor u trajanju do 30 dana. Ovaj predlog se zasniva na ozbiljnosti dela i mogućem uticaju koji bi okrivljeni mogao imati na oštećenog ukoliko bi ostao na slobodi.
Ova situacija osvetljava širi problem nasilja u porodici, koji je u Srbiji i širom sveta sve prisutniji. Nasilje u porodici ne obuhvata samo fizičko nasilje, već i emocionalno, psihičko i ekonomsko nasilje, a često su žrtve žene i deca. U poslednjim godinama, društvo je postalo sve svesnije ovog problema, a zakonodavne promene i edukacija su postali prioriteti za borbu protiv nasilja.
U Srbiji postoje zakoni koji definišu i kažnjavaju nasilje u porodici, ali je često izazov njihova primena. Mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni zbog straha od osvete, društvene stigme ili nedostatka poverenja u institucije. Takođe, postoje i problemi sa dostupnošću resursa za podršku žrtvama, uključujući sigurne kuće i psihološku pomoć.
U poslednjih nekoliko godina, vlasti su uložile napore da poboljšaju situaciju. Uvedeni su novi zakoni koji omogućavaju bržu reakciju policije i tužilaštva u slučajevima nasilja. Takođe, organizovane su kampanje za podizanje svesti o ovom problemu, sa ciljem da se žrtve ohrabre da prijave nasilje i potraže pomoć.
Ipak, i dalje postoji mnogo posla. Društvena stigma prema žrtvama često ih sprečava da potraže pomoć. Mnogi ljudi ne razumeju ozbiljnost situacije i smatraju da je nasilje u porodici privatna stvar. Ove predrasude moraju biti prevaziđene kako bi se stvorilo sigurnije okruženje za sve.
U ovom slučaju, kao i mnogim drugima, ključno je da pravni sistem reaguje brzo i efikasno. Pritvor koji se predlaže za B.D. mogao bi biti korak u pravom smeru, ne samo za zaštitu oštećenog, već i za sprečavanje daljih incidenata. Važno je da se žrtvama pruži podrška i da se počiniocima jasno stavi do znanja da će snositi posledice za svoje postupke.
Na kraju, borba protiv nasilja u porodici zahteva zajednički napor svih segmenata društva. Od vlade do nevladinih organizacija, do pojedinaca, svako može igrati ulogu u stvaranju sigurnijeg i pravednijeg društva. Edukacija, osvještavanje i otvoreni dijalog su ključni za promenu percepcije i smanjenje nasilja u porodici.
