Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv V.M. (52) zbog sumnje da je izvršio krivično delo Građenje bez građevinske dozvole. U optužnom predlogu, tužilaštvo je predložilo nadležnom sudu da okrivljenog oglasi krivim i izrekne mu novčanu kaznu od 1.000.000 dinara, meru bezbednosti oduzimanja predmeta – trajno oduzimanje tri objekta, kao i uslovnu osudu sa kaznom zatvora u trajanju od jedne godine, uz probni rok od četiri godine.
U svojoj odbrani, optuženi je priznao da je izvršio krivično delo. Prema navodima tužilaštva, V.M. je u periodu od 2022. do 14. maja 2025. godine, u Beogradu, na teritoriji opštine Surčin, kao investitor, u tri navrata izvodio građevinske radove bez potrebne dozvole građevinske inspekcije.
Na prvoj katastarskoj parceli, V.M. je izgradio betonsku ploču dimenzija 15h25m sa postavljenom armaturnom mrežom za zidove. Na drugoj parceli, izgradili su betonske stubove dimenzija 25h65m sa limenom konstrukcijom. Na trećoj parceli, izgradili su zgradu od čvrstih građevinskih materijala, spratnosti P+4, dimenzija 17h15m.
Nakon što je građevinska inspekcija obavestila investitora o nepravilnostima, na sva tri gradilišta su postavljene trake sa oznakom „zatvoreno gradilište“, a zatim su doneta rešenja o zatvaranju i obustavi radova. Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost problema nelegalne gradnje u Srbiji, koji je postao sve prisutniji u poslednjim godinama.
Nelegalna gradnja predstavlja ozbiljan izazov za urbanizam i infrastrukturu u bilo kojoj zemlji. U Srbiji, slični slučajevi su često na dnevnom redu, a vlasti se trude da suzbiju ovu praksu. Građevinske inspekcije imaju ključnu ulogu u nadzoru i kontroli građevinskih radova, a njihovo delovanje može uticati na očuvanje urbanog prostora i zaštitu prava građana.
S obzirom na sve veću potražnju za nekretinama i brzi razvoj urbanih sredina, nelegalna gradnja često se dešava u kontekstu pritiska da se obezbede stambeni i poslovni prostori. Međutim, nepoštovanje zakonskih procedura može dovesti do ozbiljnih posledica, ne samo za investitore, već i za zajednicu u celini.
U ovom konkretnom slučaju, V.M. je preuzeo rizik ne samo od pravnih posledica, već i od mogućih fizičkih opasnosti koje mogu nastati usled gradnje bez dozvola. Građevinski propisi su postavljeni kako bi se osiguralo da se radovi izvode u skladu sa standardima bezbednosti i kvaliteta. Kada se ti standardi ne poštuju, posledice mogu biti katastrofalne.
Osim toga, nelegalna gradnja može negativno uticati na tržište nekretnina. Kada se objekti grade bez dozvola, oni često ne dobijaju odgovarajuće sertifikate o usaglašenosti, što može otežati njihovu prodaju ili iznajmljivanje. Investitori i kupci postaju sve oprezniji kada su u pitanju nekretnine koje nisu legalno izgrađene, što može dovesti do smanjenja vrednosti takvih objekata.
U svetlu svega navedenog, važno je da se nastavi sa borbom protiv nelegalne gradnje. To podrazumeva jačanje kapaciteta građevinskih inspekcija, kao i edukaciju građana o važnosti poštovanja građevinskih propisa. Takođe, neophodno je da se preduzmu mere za podsticanje legalne gradnje, kao što su olakšice za investitore koji poštuju zakonske procedure.
U zaključku, slučaj V.M. predstavlja samo jedan od mnogih primera nelegalne gradnje u Srbiji. Kako bi se osigurao održiv razvoj urbanih sredina, važno je da se svi akteri u procesu gradnje drže zakonskih okvira i da se poštuju standardi koji su postavljeni radi zaštite svih građana.
