Opština Grocka je poznata po bogatoj poljoprivrednoj tradiciji i ima više od tri hiljade registrovanih aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Ova opština zauzima visoko mesto u Srbiji kada je reč o proizvodnji voća, posebno kajsija, breskvi i trešanja. Dok svi znamo koliko su ukusne trešnje iz Grocke, malo ko zna da je za razvoj srpskog voćarstva zaslužan jedan izuzetno važan lik – dr Jovan Jovanović, poznat kao „doktorka“.
Dr Jovanović je bio ginekolog i drugi školovani ginekolog u Srbiji. Po povratku iz Beča početkom 20. veka, postao je šef Opšte državne bolnice u Beogradu. Tokom svog školovanja u Beču, primetio je kako se tamo gaji plantažno voće i odlučio je da tu praksu prenese u svoju domovinu. Kako objašnjava Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, dr Jovanović je bio u dodiru s proučavanjima tla i klimatskih promena, što ga je motivisalo da pokuša da osnuje voćarsku plantažu.
Osim što je bio lekar, dr Jovanović je imao i široku društvenu aktivnost. Osnovao je prvu školu za babice, inicirao dobrotvorno udruženje „Srpska majka“ i izgradio prvi dispanzer za majku i dete u Srbiji. Njegova ambicija nije bila samo da pomogne ženama i deci, već i da ostvari svoj san o plantaži trešanja.
U to vreme, gročanski srez se suočavao s dugovima zbog izgradnje crkve Svete trojice. Nedostajalo je novca, pa je srez odlučio da proda plodne livade. Međutim, dr Jovanović je u poslednjem trenutku kupio 80 hektara plodne zemlje, što je u to vreme bilo izuzetno hrabar i neobičan potez. Mnoge bogate porodice su se trudile da kupe zemlju, ali je on ponudio duplo više od drugih.
Nažalost, mnogi su se smejali njegovoj ideji da gaji trešnje, ali je on bio odlučan. Sledeće godine, na njegovu plantažu stiglo je 7.000 sadnica trešanja iz Nemačke i Francuske. Kako objašnjava Atićeva, ženska trešnja koju je on gajio postala je poznata kao „doktorka“ zbog njegovog zanimanja i uspeha koji je postigao. Njegova trešnja je postala simbol uspeha, iako su ljudi u početku sumnjali u njegovu viziju.
Doktor je ubrzo postao omiljen među meštanima, jer je rad na njegovoj plantaži predstavljao priliku za zaradu. Kada su shvatili koliko je uspešna bila njegova plantaža, situacija se drastično promenila. Mnogi su poželeli da posade trešnje, a dr Jovanović je bio prinuđen da postavi čuvare kako bi zaštitio svoje imanje od pljačkaša i onih koji su želeli da ukradu sadnice.
Nažalost, dr Jovanović je preminuo 1923. godine, a njegova sahrana je bila jedna od najimpozantnijih u Beogradu. Iako su njegovi napori i vizija doneli veliki uspeh, danas se uspomena na njega čuva samo kroz jednu ulicu u Grockoj i sortu trešnje koja nosi njegovo ime.
Iako „doktorka“ polako gubi primat pred novim, modernijim sortama, sećanje na dr Jovana Jovanovića i njegov doprinos razvoju voćarstva u Srbiji ostaje. Njegova priča je podsećanje na to kako pojedinac može da utiče na zajednicu i promeni način na koji se gaji voće. Njegov trud i vizija ostavili su dubok trag, a uspomena na njega će živeti sve dok se bude gajila trešnja „doktorka“.
