PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore u novembru 2025. godine iznosi 276,8 miliona evra, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 246,4 miliona evra u istom mesecu prethodne godine. Ovaj rast deficita rezultat je snažnog pada izvoza i istovremenog povećanja uvoza, kako je objavila Uprava za statistiku Crne Gore (Monstat).
Prema podacima Monstata, vrednost izvoza u novembru 2025. godine pala je za 26,2 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši 49,4 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za 4,1 odsto, što iznosi 326,2 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na pogoršanje spoljne trgovinske bilance Crne Gore, koja se suočava sa izazovima u održavanju ravnoteže između izvoza i uvoza.
Kumulativni trgovinski deficit Crne Gore u periodu od januara do novembra 2025. godine takođe je porastao, dostigavši 3,496 milijardi evra u poređenju sa 3,174 milijarde evra u istom periodu prošle godine. Ovaj trend ukazuje na to da je zemlja suočena sa sve većim izazovima u trgovinskoj bilanci, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju.
Analitičari ukazuju na nekoliko faktora koji su doprineli ovom povećanju deficita. Prvo, smanjenje izvoza može se delimično objasniti globalnim ekonomskim uslovima, koji su uticali na potražnju za crnogorskim proizvodima. Turizam, koji je ključni sektor za crnogorsku ekonomiju, takođe je bio pogođen različitim izazovima, uključujući i promene u potrošačkim navikama i konkurenciji iz drugih zemalja.
S druge strane, rast uvoza može se pripisati povećanju potražnje za stranim proizvodima, što može biti rezultat rasta životnog standarda i povećane potrošnje domaćinstava. Međutim, ovakav trend može dovesti do dodatnog pritiska na trgovinsku bilancu, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere za podsticanje izvoza i smanjenje zavisnosti od uvoza.
Ekonomisti sugerišu da bi Crna Gora trebala da razmotri strategije za diversifikaciju izvoza i unapređenje konkurentnosti domaće proizvodnje. Ulaganja u infrastrukturu, obuku radne snage i inovacije mogli bi pomoći u povećanju proizvodnih kapaciteta i boljoj poziciji na međunarodnom tržištu.
U međuvremenu, vlasti Crne Gore suočavaju se sa izazovima u upravljanju ekonomskim politikama koje bi mogle stabilizovati trgovinsku bilancu. Očekuje se da će vlada nastaviti da radi na jačanju ekonomskih reformi i privlačenju stranih investicija kako bi se smanjila zavisnost od uvoza i povećala domaća proizvodnja.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da trgovinski deficit može imati različite posledice po ekonomiju, uključujući smanjenje deviznih rezervi i povećanje spoljnog duga. Stoga je ključno da Crna Gora preduzme proaktivne korake kako bi se suočila sa ovim izazovima i osigurala održivost svoje ekonomije na duži rok.
Iako trenutni trendovi ukazuju na pogoršanje trgovinske bilance, postoji i mogućnost za oporavak i stabilizaciju ukoliko se implementiraju efikasne strategije. Održavanje ravnoteže između izvoza i uvoza biće od suštinskog značaja za ekonomski rast i razvoj Crne Gore u budućnosti.
Ove informacije predstavljaju značajan indikator trenutnog stanja crnogorske ekonomije i pružaju uvid u izazove sa kojima se zemlja suočava na globalnom tržištu. Sa pravim pristupom i politikama, Crna Gora može da izgradi otporniju ekonomiju koja će biti sposobna da se nosi sa promenama i izazovima u godinama koje dolaze.
