PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za mart prema preliminarnim podacima iznosi 316,9 miliona evra, što predstavlja neznatni pad u odnosu na martovski deficit od 317,1 milion evra, objavila je danas crnogorska Uprava za statistiku (Monstat). Ovi podaci ukazuju na blagu stabilizaciju u trgovinskoj bilanci, iako je deficit i dalje značajan.
Prema izveštaju, crnogorski izvoz u aprilu pao je za 6,3 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine, dostigavši vrednost od 50,7 miliona evra. U isto vreme, uvoz je takođe opao, i to za 7,1 odsto, sa ukupnom vrednošću od 367,6 miliona evra. Ova smanjenja u izvozu i uvozu mogu se pripisati različitim faktorima, uključujući globalne ekonomske uslove, promene u potražnji i ponudi, kao i unutrašnje ekonomske politike.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u periodu od januara do aprila 2023. godine porasla je za 2,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši 1,5 milijardi evra. Ovaj rast ukazuje na to da, uprkos padovima u aprilu, ukupna robna razmena beleži pozitivan trend na godišnjem nivou.
Uprava za statistiku naglašava da je trgovinski deficit, iako blago smanjen, i dalje zabrinjavajući faktor za crnogorsku ekonomiju. Deficit ukazuje na to da zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza, što može imati dugoročne posledice na ekonomsku stabilnost i rast.
Stručnjaci ukazuju na potrebu za jačanjem domaće proizvodnje i diversifikacijom izvoza kako bi se smanjila zavisnost od stranih tržišta. U tom smislu, važna je podrška malim i srednjim preduzećima, kao i investicije u sektore koji mogu povećati konkurentnost crnogorskih proizvoda na inostranim tržištima.
Ekonomski analitičari smatraju da bi Crna Gora trebala da se fokusira na jačanje svojih izvoznika, posebno u sektorima kao što su poljoprivreda, turizam i informacione tehnologije. Ovi sektori imaju potencijal za rast i mogu doprineti smanjenju trgovinskog deficita.
Takođe, postoji potreba za unapređenjem infrastrukture i logistike, što bi olakšalo transport dobara i smanjilo troškove. Ulaganja u infrastrukturu mogu poboljšati efikasnost uvoza i izvoza, čime bi se stvorili uslovi za održiviji ekonomski rast.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Crna Gora mora da preduzme korake ka smanjenju trgovinskog deficita i jačanju svoje ekonomije. U tom cilju, ključno je da vlada razvije strategije koje će podstaći domaću proizvodnju i povećati konkurentnost na međunarodnom tržištu.
U narednim mesecima, posmatraće se kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će mere biti preduzete od strane vlasti i privrede. Održavanje stabilnosti i rast ekonomije su prioriteti koji zahtevaju pažnju i delovanje svih relevantnih aktera u društvu.
S obzirom na trenutne globalne ekonomske izazove, Crna Gora se suočava sa velikim izazovima, ali i prilikama za unapređenje svoje trgovinske bilance i jačanje ekonomije. Samo zajedničkim naporima svih sektora može se postići održiv ekonomski rast i smanjenje zavisnosti od stranih tržišta.
