PODGORICA – Trgovinski deficit Crne Gore za jun 2023. godine iznosio je 357,2 miliona evra, što predstavlja porast u odnosu na deficit od 330,3 miliona evra zabeležen u maju. Ove podatke je danas objavila crnogorska Uprava za statistiku, poznata kao Monstat.
U junu je izvoz Crne Gore porastao za 21,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši vrednost od 45,2 miliona evra. S druge strane, uvoz je povećan za 12 odsto, a iznosio je 402,4 miliona evra.
Preliminarni podaci pokazuju da je vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u prvih šest meseci 2023. godine porasla za 5,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši ukupno 2,3 milijarde evra. U tom periodu, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 282,3 miliona evra, dok je uvoz iznosio nešto više od dve milijarde evra.
Međutim, na godišnjem nivou, izvoz je opao za 2,2 odsto, dok je uvoz porastao za sedam odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 13,6 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 14,9 odsto. Ovo ukazuje na to da Crna Gora sve više uvozi nego što izvozi, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore u izvozu bila je Srbija, sa izvozom vrednim 76,4 miliona evra. Sledeća na listi je Bosna i Hercegovina sa 26,3 miliona evra, a treća je Švajcarska sa 26 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na značaj regionalne trgovinske saradnje, ali i na zavisnost Crne Gore od stranih tržišta.
U pogledu uvoza, Crna Gora je najviše uvozila robu iz Srbije, čija je vrednost iznosila 356 miliona evra. Uvoz iz Kine dostigao je 258,9 miliona evra, dok je iz Nemačke uvoz bio 208,5 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na to da su Srbija, Kina i Nemačka ključni trgovinski partneri Crne Gore, što može imati implikacije po buduću ekonomsku politiku zemlje.
S obzirom na trenutne trendove u trgovini, ekonomisti upozoravaju da bi Crna Gora mogla da se suoči s izazovima u održavanju ravnoteže između uvoza i izvoza. Povećanje trgovinskog deficita može uticati na devizne rezerve i stabilnost domaće valute, što može dovesti do povećanja kamatnih stopa i inflacije.
U svetlu ovih informacija, vlasti će morati da preispitaju strategije za podsticanje izvoza i smanjenje zavisnosti od uvoza. Moguće mere uključuju podršku domaćim proizvođačima, unapređenje infrastrukture za transport i logistiku, kao i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za strane investitore.
Osim toga, razvoj strategije za diversifikaciju izvoza može pomoći Crnoj Gori da smanji svoju zavisnost od nekoliko ključnih tržišta. U tom smislu, jačanje odnosa s drugim zemljama i promocija crnogorskih proizvoda na međunarodnim tržištima mogu biti ključni koraci ka postizanju održivijeg ekonomskog rasta.
U narednom periodu, pažnja će biti usmerena na analizu dodatnih podataka o trgovinskoj bilansi i ekonomskim pokazateljima, kako bi se bolje razumele dugoročne posledice trenutnog trgovinskog deficita. Takođe, važno je pratiti globalne ekonomske trendove i promene u potražnji, koje mogu uticati na trgovinsku politiku Crne Gore i njenu ekonomsku stabilnost.
U svetlu ovih izazova, ključ uspeha leži u sposobnosti Crne Gore da se prilagodi i razvije strategije koje će podsticati održiv ekonomski rast u budućnosti.
