Podgorica – Preliminarni podaci crnogorske Uprave za statistiku (Monstat) ukazuju da je trgovinski deficit Crne Gore za avgust 2023. godine iznosio 351,9 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja blagi pad u odnosu na jul, kada je deficit iznosio 364,2 miliona evra. Ove brojke sugerišu da se ekonomski trendovi u zemlji blago poboljšavaju, iako su izazovi i dalje prisutni.
Podaci o izvozu i uvozu pokazuju značajne promene. U avgustu je izvoz Crne Gore opao za 28 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši vrednost od 38,4 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za 5 odsto i iznosio je 390,3 miliona evra. Ova situacija može ukazivati na smanjenje konkurentnosti domaće proizvodnje, što je zabrinjavajuće za ekonomsku stabilnost zemlje.
Uprkos padu izvoza, ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u prvih osam meseci 2023. godine porasla je za 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši 3,25 milijardi evra. Ovaj rast može se smatrati pozitivnim signalom, ali je potrebno posmatrati i druge faktore koji utiču na trgovinsku bilansu.
Jedan od glavnih izazova sa kojima se Crna Gora suočava je zavisnost od stranih tržišta. Zemlja se oslanja na uvoz osnovnih proizvoda, dok su domaći proizvodi često neprilagođeni potrebama tržišta. Ova situacija dodatno otežava razvoj lokalne industrije i može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost.
Analitičari ukazuju da je neophodno preduzeti konkretne korake kako bi se poboljšala konkurentnost domaće proizvodnje. To podrazumeva ulaganje u infrastrukturu, podršku malim i srednjim preduzećima, kao i jačanje izvoza kroz razne subvencije i olakšice. Takođe, važno je diversifikovati izvoznu strukturu, kako bi se smanjila zavisnost od nekoliko ključnih proizvoda.
Osim toga, međunarodni odnosi i trgovinski sporazumi igraju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih prilika. Crna Gora treba da nastavi rad na jačanju svojih trgovinskih odnosa sa zemljama regiona, ali i šire. Potrebno je razvijati strategije koje će privući strane investicije i stvoriti povoljnije uslove za poslovanje.
U svetlu ovih podataka, vlasti u Crnoj Gori treba da preispitaju svoje ekonomske politike. Povećanje izvoza i smanjenje deficita zahtevaju sistematski pristup koji uključuje saradnju između vlade, privatnog sektora i obrazovnih institucija. Obrazovanje i obuka radne snage su takođe ključni faktori koji mogu doprineti jačanju konkurentnosti.
Pored ekonomskih izazova, Crna Gora se suočava i sa političkim previranjima koja mogu uticati na njenu ekonomiju. Stabilnost političkog okruženja je od suštinskog značaja za privlačenje investicija i razvoj tržišta. Stoga je važno da se postigne konsenzus među političkim akterima kako bi se obezbedila stabilna i predvidiva ekonomska politika.
U zaključku, trgovinski deficit Crne Gore u avgustu 2023. godine, iako blago smanjen, ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se zemlja suočava. Neophodno je raditi na unapređenju izvoza, smanjenju zavisnosti od uvoza i jačanju domaće proizvodnje kako bi se obezbedila stabilnost i održiv rast ekonomije u budućnosti. U tom smislu, integracija sa međunarodnim tržištima i jačanje lokalne industrije predstavljaju ključne korake ka ekonomskom oporavku i prosperitetu.
