Sveti Polikarp, episkop smirnski i sveti sveštenomučenik, slavi se 8. marta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Njegov život i mučenička smrt ostavili su dubok trag u hrišćanskoj tradiciji. Rođen je kao neznabožac, a Sveti Jovan Bogoslov je igrao ključnu ulogu u njegovom obraćenju, uvevši ga u veru Hristovu i krstivši ga.
Polikarp je od malih nogu bio siroče, ali je zahvaljujući plemenitoj udovici Kalisti dobio priliku za dobar odgoj. Ona ga je vaspitavala i gajila kao svog sina, a on je odrastao u blagočestivog i milosrdnog mladića. Njegov životni put bio je usko vezan za Svetog Vukola, tadašnjeg episkopa u Smirni, čije je učenje s ljubavlju sledio. Polikarp je postao prezviter po rukopolaganju Svetog Vukola, a pred smrt je označio Polikarpa kao svog naslednika.
U žitijama se navodi da su apostolski episkopi, okupljeni na pogrebu Svetog Vukola, rukopoložili Polikarpa za episkopa. Od samog početka, bio je obdaren darom čudotvorstva. Izgonio je zle duhove, zaustavljao požare i isceljivao bolesti. Mnogi su ga smatrali jednim od bogova zbog njegovih čuda, koja su uključivala prizivanje kiše u sušnim periodima i proricanje budućnosti.
Polikarp je postradao za vreme cara Marka Avrelija, kada je prorekao da će biti sažežen na ognju za Gospoda Isusa Hrista. Kada su ga vojnici uhapsili i poveli na sud, njegovi poslednji reči bile su: „Neka bude volja Gospoda Boga moga!“ Na suđenju su mu savjetovali da se odrekne Hrista i prizna rimske bogove, na šta je odgovorio: „Ne mogu promeniti bolje za gore!“
Kada su ga vezanog stavili na lomaču, Polikarp se dugo molio. Prema predanju, bio je vrlo star, sed i svijetao kao anđeo Božji. Gledajući kako ga plamen obavija, svi prisutni su bili u čudu, jer plamen nije dodirivao njegovo telo. U strahu su neznabožni sudije naredile dželatu da ga probode kopljem kroz plamen. Kada je proboden, iz njega je poteklo mnogo krvi, koja je ugasila plamen, a njegovo telo ostalo je celo i neopaljeno.
Po nagovoru Jevreja, njegovo mrtvo telo spaljeno je po jelinskom običaju. Sveti Polikarp postradao je 167. godine na Veliku subotu, ostavljajući iza sebe snažan utisak na sve hrišćane. Prema predanju, dok je bio u tamnici, lično mu se javio Isus Hristos.
Uoči svoje smrti, proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni. Njegova sposobnost da ostane dosledan svojoj veri, čak i u trenucima najveće patnje, inspiriše mnoge generacije hrišćana.
Jedna od najpoznatijih priča iz njegovog života uključuje dolazak mađioničara i opsenara po imenu Iliodor, koji je svojim lažima zavodio omladinu u Smirni. Polikarp je, kao episkop, bio posvećen očuvanju vere i moralne ispravnosti u svojoj zajednici, suočavajući se sa izazovima koje su predstavljali ovakvi prevaranti.
Sveti Polikarp predstavlja simbol hrabrosti i odanosti Hristu. Njegov život i mučenička smrt svedoče o snazi vere i sposobnosti da se ostane veran, čak i suočen sa smrću. Njegovo nasleđe i dalje živi kroz liturgijske proslave i sećanje na njegovu hrabrost, a njegova priča ostaje inspiracija za sve koji teže duhovnom životu i istinskoj veri.
