Nemačka privreda nastavlja da se suočava sa ozbiljnim problemima koji su istaknuti u izveštaju kreditne agencije Creditreform. Prema njihovim podacima, u 2025. godini očekuje se oko 23.900 stečajeva preduzeća, što predstavlja povećanje od više od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj broj je najviši od 2014. godine, što ukazuje na alarmantnu situaciju u nemačkom privrednom sektoru. Izveštaji sugerišu da svake godine, u proseku, tri firme na sat podnose zahtev za stečaj, što dodatno naglašava ozbiljnost problema.
Mala preduzeća, posebno ona sa do deset zaposlenih, najviše su pogođena ovim trendom. Ova preduzeća čine više od 81 odsto svih bankrota, što se prevodi u oko 19.500 slučajeva. Sektor trgovine, usluga i zdravstva se suočava sa posebno teškom situacijom, gde su mnogi veliki sistemi, uključujući lance bolnica i domova za negu, takođe otišli u stečaj. Ukupni gubici za poverioce, među kojima su banke, dobavljači i zaposleni, procenjuju se na oko 57 milijardi evra, dok je približno 285.000 radnih mesta ugroženo širom zemlje.
Prema rečima Patrika-Ludviga Hancša, šefa istraživanja u Creditreformu, glavni uzroci ovakvog razvoja situacije su visoki dugovi preduzeća, otežan pristup kreditima, visoki troškovi energije i složena regulativa. On upozorava da mnoga preduzeća posluju na ivici održivosti i da privredni oporavak još uvek nije na vidiku.
Iako nemačka vlada planira velike investicije u infrastrukturu i odbranu za 2026. godinu, ekonomisti ne očekuju brzi preokret. Naprotiv, procenjuje se da bi broj stečajeva mogao da ostane na visokom nivou ili čak dodatno poraste, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne situacije.
Ovi podaci ukazuju na dublje strukturne probleme nemačke ekonomije i njen pad konkurentnosti na globalnom tržištu. Dok nemačka vlast ističe rezultate ulaganja u zelenu tranziciju i druge političke projekte, realni sektor trpi ozbiljne posledice. Visoki troškovi energije, složena birokratija i visoko poresko opterećenje posebno pogađaju mala i srednja preduzeća, koja su okosnica nemačke privrede.
Nažalost, umesto da se preduzmu mere za rasterećenje privrede i stvaranje povoljnijih uslova za poslovanje, reformski zahvati izostaju. Posledice ovog zanemarivanja su vidljive u hiljadama zatvorenih firmi i stotinama hiljada ugroženih radnih mesta. Ako ne dođe do promene ekonomske politike, Nemačka bi mogla da se suoči sa dugotrajnim padom privredne aktivnosti.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će Nemačka reagovati na izazove koji su pred njom. Da li će vlada preduzeti korake da olakša teret regulativa i troškova za preduzeća? Hoće li se fokusirati na stvaranje boljih uslova za poslovanje kako bi podržala mala i srednja preduzeća? Odgovori na ova pitanja su ključni za budućnost nemačke ekonomije.
U zaključku, trenutna situacija u nemačkoj privredi je zabrinjavajuća, a ukoliko se ne preduzmu hitne mere, posledice bi mogle biti dugotrajne i ozbiljne. Nemačka se mora suočiti sa ovim izazovima i pronaći načine da obnovi svoju konkurentnost i stabilnost na globalnom tržištu. Samo kroz reforme i podršku realnom sektoru može se očekivati oporavak i dugoročna ekonomska održivost.
