Dejan Gojković, bivši vojni policajac, pušten je na slobodu 26. novembra 2023. godine, tačno 12 godina od dana kada je uhapšen. Njegovo puštanje izazvalo je veliku pažnju i šok među građanima, s obzirom na prirodu njegovih zločina.
Gojković je bio osuđen za četiri silovanja i tri pokušaja silovanja koja su se dogodila na Mostarskoj petlji u Beogradu između 2010. i 2013. godine. Ova dela su se odvijala u periodu kada je Gojković bio aktivan kao vojni policajac, što dodatno komplikuje situaciju s obzirom na njegovu poziciju i obrazovanje.
Apelacioni sud smanjio je njegovu prvobitnu kaznu od 18 godina na 12 godina, obrazlažući svoju odluku rečima da je kazna od 12 godina „adekvatna težini izvršenih krivičnih dela i stepenu krivice okrivljenog“. Ova odluka izazvala je oštre kritike iz različitih delova društva, a mnogi smatraju da takva kazna ne odgovara težini zločina koje je Gojković počinio.
Tokom suđenja, koje je bilo zatvoreno za javnost, veštak neuropsihijatar potvrdio je da je Gojković dela počinio svesno i u stanju uračunljivosti. Njegove žrtve su bile žene svih starosnih dobi, uključujući i dve maloletnice, koje je napadao na autobuskim stajalištima, prateći ih do stepeništa koja vode ka mostu Gazela. Ove informacije dodatno naglašavaju ozbiljnost njegovih dela, jer su njegove žrtve bile izložene njegovoj opasnoj i nasilnoj prirodi.
Gojković je uhapšen 26. novembra 2013. godine, kada ga je iz zasede privela inspektorka Biljana Petrov iz Trećeg odeljenja beogradske policije. Njeno hrabro hapšenje, kada je „protrčala preko kolovoza Gazele“, pokazuje odlučnost policije da uhvati manijaka koji je tri godine terorisao Beograd. Ovaj trenutak se često pominje kao primer kako hrabrost i odlučnost policije mogu da dovedu do pravde.
Prilikom hapšenja, Gojković je priznao da je napao 15 žena, ali je tvrdio da to „nije bilo silovanje“ jer su, po njegovim rečima, neke od njih uspele da pobegnu. Ove izjave dodatno šokiraju i otkrivaju njegovu perverznu percepciju svojih dela. Njegovo ponašanje tokom suđenja i nakon hapšenja postavlja pitanja o moralnoj i emocionalnoj stabilnosti pojedinaca koji su počinili ovakva dela.
U vreme kada je počinio ova strašna dela, Gojković je bio oženjen i otac dvoje dece. Ova činjenica dodaje još jedan sloj kompleksnosti njegovom karakteru, jer se postavlja pitanje kako je moguće da je neko ko ima porodicu mogao da počini tako monstruozne zločine. Njegovo ponašanje i dalje izaziva strah i osudu u društvu, a društvenim mrežama danima se dele apeli da žene pripaze.
Reakcije na Gojkovićevo puštanje na slobodu su različite, ali većina se slaže da su žene u društvu dodatno ugrožene. Mnogi smatraju da je pravosudni sistem zakazao, jer se čini da su kazne za seksualne zločine često nedovoljne da odvrate potencijalne počinioce. Aktivisti za ljudska prava i zaštitu žena pozivaju na promene u zakonodavstvu kako bi se osigurala veća zaštita za žrtve i strože kazne za počinioce.
U ovom trenutku, Gojkovićovo puštanje na slobodu predstavlja ne samo pravni, već i moralni izazov za društvo. Pitanje kako se može zaštititi društvo od svih onih koji su sposobni za ovakva dela ostaje otvoreno, a apel za veću svest i zaštitu žena postaje sve glasniji. Kako se budu razvijale situacije poput ove, ključno je obezbediti da se pravda ne samo sprovodi, već i da se preduzmu koraci ka stvaranju sigurnijeg društva za sve.
