Tomislav Sokol, hrvatski evroparlamentarac iz HDZ-a, izneo je stavove koji ukazuju na to da „velikosrpska politika“ želi da izazove sukob između Hrvatske i Crne Gore. Tokom tribine o odnosima ovih zemalja, koju je organizovao Savez Crnogoraca Hrvatske u Evropskom parlamentu u Zagrebu, Sokol je istakao da bi zvanični Zagreb mogao biti okrivljen za to što Crna Gora nije uspela da postane članica Evropske unije. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Hrvatske i Crne Gore složeni i često obeleženi istorijskim napetostima.
Na tribini su prisustvovali i crnogorski zvaničnici, uključujući ministra dijaspore Mirsada Azemovića i ambasadora Crne Gore u Hrvatskoj Dejana Vukovića. Sokol je kritikovao crnogorske Demokrate, predvođene Aleksom Bečićem, zbog njihove navodne negativne uloge u narušavanju odnosa dveju zemalja. On je ukazao na to da ova stranka kontroliše bezbednosni sektor Crne Gore, dok su pojedinci iz tog sektora u Hrvatskoj označeni kao „persone non grata“.
U svom izlaganju, Sokol je izrazio zabrinutost zbog stanja srpskog društva i uticaja Srpske pravoslavne crkve na Crnu Goru. Takođe je naglasio da je Hrvatska premalo prisutna u Crnoj Gori, posebno u oblasti kulture i obrazovanja, što bi trebalo unaprediti kako bi se poboljšali međudržavni odnosi.
Jedna od tema koja je otvorena na tribini bila je i članstvo Crne Gore u NATO-u, koje je obezbeđeno 2017. godine zahvaljujući tadašnjem predsedniku Milo Đukanoviću. Milorad Popović je govorio o pokušaju državnog udara iz 2016. godine, ukazujući na ulogu Milivoja Katnića, koji je razotkrio ovaj pokušaj i bio uhapšen zbog toga. On je dodao da je propuštena prilika da se tada uhapsi Andrija Mandić, što bi, po njegovom mišljenju, moglo promeniti tok događaja.
Popović je ukazao na to da aktuelna vlast želi da prikaže da je čin nezavisnosti Crne Gore bio kriminalan, te da su stvorene „crne liste“ za hapšenje onih koji su bili na strani nezavisnosti. U tom kontekstu, naveo je i hapšenje brata Mila Đukanovića, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
Tokom diskusije, otvoreno je pitanje problema dvojnog državljanstva, koje bi moglo omogućiti da se vlast u Crnoj Gori bira iz Srbije, što je, po Sokolovim rečima, veoma važno. Takođe je pomenuto pitanje odštete za „stradalnike domovinskog rata“, što dodatno komplikuje odnose između dve zemlje.
S obzirom na sve iznešene stavove i činjenice, jasno je da su odnosi između Hrvatske i Crne Gore i dalje obeleženi istorijskim i političkim tenzijama. Sokol i drugi učesnici tribine naglasili su potrebu za jačanjem prisustva Hrvatske u Crnoj Gori, posebno u oblasti kulture i obrazovanja, kako bi se prevazišle razlike i izgradili bolji odnosi.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se na Balkanu i dalje oseća nasleđe prošlih sukoba, a političke stranke i lideri koriste te tenzije za postizanje svojih ciljeva. Sukobi oko identiteta, nacionalnosti i istorijskih narativa i dalje su prisutni, a dijalog između zemalja regiona je od suštinskog značaja za budućnost stabilnosti i saradnje.
Završavajući diskusiju, učesnici su se složili da je neophodno raditi na izgradnji poverenja i boljih odnosa, ali i da je potrebno otvoreno razgovarati o teškim pitanjima koja i dalje opterećuju odnose između Hrvatske i Crne Gore. Samo kroz dijalog i razumevanje može doći do pomirenja i zajedničkog napretka.
