Na današnji dan pre 16 godina, u Boliviji, ubijeni su državljani Srbije Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Stojkov (35), zajedno sa trojicom Bolivijaca. Njihova smrt se desila u blizini grada San Ramona, gde su bili angažovani kao telohranitelji Vilijama Rozalesa, jednog od najmoćnijih narko-bosova u zemlji, koji je tom prilikom otet.
Bojan Bakula je bio vlasnik agencije za zaštitu ljudi i objekata koja je registrovana u Rumi, dok su Turčinović i Stojkov bili njegovi bliski saradnici. Trojica Srba su na put krenuli 11. maja 2010. godine, verujući da će obučavati telohranitelje za potrebe vlasnika rudnika zlata u Brazilu, iako su zapravo bili angažovani od strane narko-bosa.
Prema izjavama preživelih, masakr su izveli policajci i bivši policijski službenici. U noći između 13. i 14. maja, na dvanaestom kilometru puta između San Ramona i Guarajosa, lažni policajci su ih zaustavili pod izgovorom da traže kokain. Nakon što su ih izvukli iz vozila, odvezli su ih na izolovano mesto gde su ih brutalno pretukli, a zatim ubili.
Bojan Bakula je bio vezan i pokušao je da pobegne, dok su Stojkov i Turčinović pronađeni sa više povreda od vatrenog oružja. Prema izveštajima, Stojkov je ubijen sa tri hica u glavu, dok je Turčinović pogođen više puta. Ubijeni su na veoma brutalan način, što je potvrdio i mrtvozornik prema čijem izveštaju, neki od ubijenih su imali smrtonosne povrede koje nisu nastale isključivo od vatrenog oružja.
U luksuznom automobilu, ostavljenom blizu mesta zločina, pronađena je policijska uniforma i municija kalibra devet milimetara, što ukazuje na to da su otmica i ubistvo organizovane od strane ljudi koji su imali veze sa policijom. Policijski komandant Umberto Ekalar je izjavio da se intenzivno traga za nekadašnjim policijskim kapetanom Arauhom, za koga se sumnja da je pomogao ubicama.
Iako su prošle godine od ovog brutalnog zločina, konačan epilog još uvek nije poznat javnosti. Advokat porodica ubijenih, Denver Pedraza, optužio je tadašnje i bivše policijske agente za umiješanost u masakr. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju kako u Boliviji, tako i u Srbiji, ali do danas nisu pronađeni svi odgovorni za ovaj zločin.
Ova tragedija je postala simbol nasilja i korupcije unutar bolivijskog sistema, gde su narko-karteli imali značajnu moć i uticaj. Srbi koji su izgubili život u Boliviji ostavili su iza sebe porodice koje i dalje traže pravdu. Njihova sudbina je podsećanje na opasnosti koje nosi angažovanje u svetu narko-biznisa, gde se život često gubi na brutalan način.
U srpskoj javnosti, ovaj slučaj je izazvao reakcije i razmišljanja o sigurnosti i pravdi, posebno kada su u pitanju građani koji se nalaze u inostranstvu. Iako su Srbija i Bolivija geografski udaljene, sudbine ljudi su često povezane na nepredvidive načine.
Na kraju, važno je napomenuti da će se, dok god ne bude postignuta pravda za Bojana, Sašu i Predraga, njihov slučaj smatrati neuspehom pravosudnog sistema i odrazom izazova s kojima se suočavaju mnogi koji se bore protiv organizovanog kriminala. Ova tragedija ostaje urezana u sećanju porodica i prijatelja, kao i u kolektivnoj svesti naroda.
