Slavko Obadov, jedan od najuspešnijih džudista u istoriji jugoslovenskog sporta, preminuo je u 77. godini života. Ova tužna vest obelodanjena je putem društvenih mreža od strane njegove porodice. Obadov je rođen 12. jula 1948. godine u Zemunu, a tokom svoje karijere postigao je brojne uspehe koji su ostavili dubok trag u svetu sporta.
Jedan od najznačajnijih trenutaka u njegovoj karijeri bio je osvajanje bronzane medalje na Olimpijadi u Montrealu 1976. godine. Ova medalja nije bila samo njegov lični uspeh, već i istorijski trenutak za jugoslovenski džudo, jer je to bila prva olimpijska medalja za ovu reprezentaciju. Obadov je na Olimpijadi nastupao tri puta, što svedoči o njegovoj izuzetnoj posvećenosti i talentu. Njegov uspeh na međunarodnoj sceni inspirisao je mnoge mlade sportiste u Jugoslaviji i šire.
Nakon povlačenja iz takmičenja, Obadov nije napustio svet sporta. Posvetio se akademskoj karijeri, gde je diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu i sport u Novom Sadu i završio magistarske studije. Kao profesor, imao je značajan uticaj na mnoge generacije studenata, izvevši više od 150 diplomaca, 11 magistara i dva doktoranta. Njegova akademska dostignuća uključuju više od 120 naučnih radova, tri univerzitetska udžbenika i četiri monografije, što ga čini značajnom ličnošću u oblasti fizičke kulture.
Obadov je često isticao ponos što je osvojio prvu olimpijsku medalju za jugoslovensko džudo, kao i to što je bio prvi građanin i sportista Novog Sada koji je ostvario ovakav uspeh u individualnom sportu. Njegova izvanredna karijera nije prošla nezapaženo; Džudo savez Jugoslavije ga je više puta proglašavao za najboljeg džudistu države, a bio je i nosilac nacionalnog priznanja Republike Srbije. Ove nagrade i priznanja svedoče o njegovoj izvanrednoj karijeri i uticaju koji je imao na sport u regionu.
Slavko Obadov je bio poznat po svojoj skromnosti i posvećenosti sportu. Njegova sposobnost da inspiriše i motiviše druge nije se ogledala samo u njegovim sportskim uspesima, već i u njegovom radu kao učitelja i mentora. Mnogi njegovi učenici i sportisti koji su prošli kroz njegovu školu su kasnije postali uspešni takmičari, a neki od njih su takođe osvojili medalje na međunarodnim takmičenjima.
Pored sportskih dostignuća, Obadov je bio i aktivan član zajednice, često učestvujući u raznim humanitarnim akcijama i projektima koji su imali za cilj unapređenje sportskih uslova i podršku mladim talentima. Njegov doprinos zajednici bio je značajan, a njegovo nasleđe će se pamtiti dugo nakon njegovog odlaska.
Uprkos njegovom odlasku, Slavko Obadov će ostati upamćen kao pionir jugoslovenskog džudoa i kao osoba koja je ostavila veliki trag u atletskom sportu. Njegova posvećenost, radna etika i strast prema sportu će inspirisati buduće generacije sportista. Njegova porodica, prijatelji, kao i svi oni koji su ga poznavali, osećaće njegovu odsutnost, ali će ga se uvek sećati sa poštovanjem i divljenjem.
Obadov je bio više od sportiste; bio je simbol borbe, upornosti i posvećenosti. Njegova priča je inspiracija za sve koji teže svojim snovima, bez obzira na prepreke koje se mogu pojaviti na putu. Njegovo nasleđe će živeti kroz sve one koji su imali privilegiju da ga poznaju i uče od njega. Njegova duša i strast za džudoom će zauvek ostati u srcima njegovih učenika i ljubitelja sporta.
