U Dubrovniku se ovogodišnji avgust komentariše kao sezona koju ne bi želeli ponovo da dožive, a razlog tome su prazni smeštaji koji su postali sve prisutniji, osim u godini pandemije. Prema izveštaju Dubrovačkog dnevnika, situacija je alarmantna za lokalne ugostitelje i turističke radnike, koji se suočavaju s problemima nedostatka gostiju i smanjenim prihodima.
U dubrovačkim hotelima visoke kategorije, prema podacima prikupljenim pre dve nedelje, bilo je više od pedeset praznih smeštajnih jedinica. Ovaj trend postaje još očigledniji kada se pogleda dostupnost smeštaja na popularnim platformama kao što je Booking.com. Naime, za period od 1. do 8. septembra dostupno je čak 156 smeštajnih jedinica za dve osobe, što ukazuje na značajan pad interesovanja turista za boravak u ovom grad.
Poređenja radi, u Splitu je na raspolaganju 702 smeštajne jedinice, dok u Zadru i Rovinju situacija nije mnogo bolja, sa 652 i 451 jedinicom na raspolaganju. Ovi podaci jasno ukazuju na to da Dubrovnik, koji je tradicionalno bio jedan od najtraženijih turističkih destinacija u Hrvatskoj, doživljava teške trenutke.
Razlozi za ovakvu situaciju su višestruki. Prvenstveno, promena u navikama putnika i njihova potraga za alternativnim destinacijama može biti jedan od ključnih faktora. Mnogi turisti su se okrenuli manje poznatim mestima koja nude slične sadržaje po povoljnijim cenama. Takođe, globalna ekonomska situacija, inflacija i visoke cene putovanja doprinose opadanju broja poseta.
Dubrovački ugostitelji i turistički radnici se nadaju da će situacija u narednim mesecima postati bolja, posebno sa dolaskom jesenjih meseci, kada se očekuje da deo turista, posebno oni koji su u mogućnosti da putuju van glavne sezone, ponovo poseti grad. Ipak, ono što mnogi ističu je potreba za diversifikacijom turističke ponude, kako bi se privukli različiti tipovi posetilaca.
Osim toga, stručnjaci upozoravaju na važnost promocije Dubrovnika kao destinacije koja nudi više od samog plažavanja i tradicionalnih turističkih atrakcija. Potrebno je investirati u razvoj kulturnog turizma, gastronomije, i drugih oblika turizma koji bi mogli privući različite grupe ljudi. U poslednjih nekoliko godina, Dubrovnik se suočava s konstantnim kritikama zbog prekomernog turizma i potreba za održivim razvojem postaje sve očiglednija.
Pored stambenog smeštaja, i ugostiteljski sektor beleži pad poseta. Restorani i kafići javljaju o smanjenju broja gostiju, što dodatno pogoršava situaciju. Mnogi vlasnici se oslanjaju na lokalne posetioce i turiste iz okolnih regija, ali to nije dovoljno da pokrije gubitke koje su pretrpeli tokom sezone.
U svetlu ovih informacija, lokalna vlast i turističke organizacije rade na strategijama koje bi mogle privući više posetilaca u Dubrovnik. To uključuje organizaciju različitih događaja, festivala, i kulturnih manifestacija koje bi mogle obogatiti ponudu i stvoriti interesovanje među potencijalnim turistima.
U zaključku, iako sezona u Dubrovniku nije ispunila očekivanja, postoji nada da će se situacija popraviti kroz strategije održivog razvoja i diversifikacije turističke ponude. Dubrovnik se suočava s izazovima, ali i prilikama da se prilagodi novim trendovima u turizmu i povrati svoju poziciju na turističkoj mapi Hrvatske i sveta.
