Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv Milana J. (38) zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio nasilje na neprijavljenom javnom skupu održanom 28. juna 2025. godine. Ovaj incident se desio u blizini raskrsnice ulica Resavska i Bulevar kralja Aleksandra, kada je Milan J. bacio pirotehničko sredstvo poznato kao „topovski udar“ na policijske službenike koji su stajali u kordonu.
Optužni akt predložio je da se okrivljeni oglasi krivim za krivično delo „Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu“ u skladu sa članom 344a stav 1 Krivičnog zakonika. Predložena kazna uključuje zatvor od jedne godine, novčanu kaznu u iznosu od 100.000 dinara, kao i obavezu da plati troškove krivičnog postupka.
Prema informacijama iz tužilaštva, Milan J. je tokom nemira na skupu, kada je došlo do ozbiljnog narušavanja javnog reda i mira, bio deo mase okupljenih građana koji su bacali različite predmete ka policiji. U tom trenutku, on je bacio pirotehničko sredstvo ka policijskom kordonu. Takođe, svedoci su izjavili da je Milan J. zamahnuo nogom i okrznuo štit jednog od policijskih službenika, prolazeći kroz red policajaca.
Nakon incidenta, Milan J. je uhapšen i podvrgnut je postupku. Nakon saslušanja, Viši sud u Beogradu mu je 30. juna 2025. godine odredio meru zabrane napuštanja stana, uz upozorenje na posledice u slučaju kršenja te mere. Međutim, Milan J. je tu meru prekršio već 1. jula 2025. godine. Sud je, stoga, 2. jula 2025. godine doneo rešenje o određivanju pritvora, a prema dostupnim izvorima, on još uvek nije lišen slobode.
Ovaj slučaj naglašava ozbiljnost problema nasilja na javnim okupljanjima, kao i odgovornost pojedinaca za svoje postupke. U poslednjih nekoliko godina, nasilje na protestima i javnim skupovima postalo je sve češće, što je dovelo do povećane pažnje vlasti i javnosti na ovu temu. Policija je često bila na meti napada, a ovakvi incidenti mogu imati ozbiljne posledice po bezbednost i javni red.
Pored toga, ovaj slučaj takođe otvara pitanja o organizaciji javnih skupova i potrebama za regulacijom tih događaja. Neprijavljeni skupovi često vode ka neregularnostima i sukobima sa organima reda, što dodatno komplikuje situaciju. Tužilaštvo i sudovi imaju ključnu ulogu u procesuiranju onih koji se ne pridržavaju zakona i koji svojim delovanjem ugrožavaju bezbednost drugih.
Milan J. nije prvi slučaj koji se suočio sa optužbama za nasilje na javnom skupu, ali njegov slučaj može poslužiti kao upozorenje drugima o posledicama takvih dela. Kako se društvo suočava sa izazovima vezanim za javne proteste i okupljanja, važno je da svi učesnici budu svesni svojih prava i odgovornosti.
Na kraju, važno je napomenuti da su ovakvi incidenti često rezultat dubljih društvenih tenzija i nezadovoljstva. U tom smislu, potrebna je i šira diskusija o uzrocima protesta i načinu na koji se oni mogu rešavati mirnim putem, bez nasilja i sukoba. Policija, vlasti i građani zajedno moraju raditi na izgradnji društva u kojem će se glasovi čuti bez potrebe za nasiljem.
