Tužilac Danijela Jokanović je na današnjem suđenju u Višem sudu u Beogradu zatražila doživotnu kaznu zatvora za Nemanju Šućurovića, koji se tereti za teško ubistvo svoje vanbračne partnerke Sonje Radoš. Ubistvo se odigralo u junu 2024. godine u njenom stanu, a Jokanović je ukazala na to da je Šućurović prethodno duži period psihički i fizički zlostavljao Radoševu.
Prema rečima tužioca, veštak sudske medicine je potvrdio da je smrt Sonje Radoš nastupila usled plućne embolije, koja je izazvana udarcima i povredama leve potkolenice. Jokanović je istakla da je Radoševa tokom svog života trpela sistematsko zlostavljanje, sa brojnim povredama po telu koje su nastale od udaraca tupim predmetima. „Okrivljeni je konstantno zlostavljao svoju partnerku, udarao je pesnicom, varjačom, papučom, a nije joj dozvoljavao da jaukne kada je udari“, navela je Jokanović.
Na dan ubistva, kako je tužilac opisala, Šućurović je čupao Radoševu za kosu i gurao je, a rana na njenoj glavi je prokrvarila. Sistem zlostavljanja bio je takav da je Radoševa bila primorana da sama bira trenutke kada će biti kažnjena, a kazne su bile zapisivane na kalendaru. „Okrivljeni je manipulisao i materijalno iskorišćavao Sonju, imao je kontrolu nad njenim finansijama, dok je ona njega izdržavala iz straha od napuštanja“, dodala je Jokanović.
Tužilac je dalje istakla da je Radoševa bila izolovana od porodice i prijatelja, a njen život se drastično promenio. „Sve ovo potvrđuju veštačenja i svedoci, a okrivljenog Šućurovića treba oglasiti krivim“, zaključila je Jokanović.
Branilac Nemanja Berić je, s druge strane, zatražio oslobađanje Šućurovića i ukidanje pritvora. On je tvrdio da se okrivljeni ne može smatrati krivim za delo koje mu se stavlja na teret, jer, prema njegovim rečima, nije imao nameru, motiv niti umišljaj za izvršenje krivičnog dela. „Sonja se nije žalila prijateljima na Nemanju, a bila je narušenog zdravlja. Njeni navodi su paušalni“, rekao je Berić.
Advokat je dodao da je Šućurović radio od kuće i doprinosio zajedničkom budžetu prodajom stvari putem interneta. Takođe, naveo je da su novac i drugi dokazi pronađeni u stanu, što ukazuje na to da Šućurović nije imao nameru da pobegne ili iskoristi Sonju. „Pozvao je komšije i Hitnu pomoć da pomognu Sonji, a da je hteo da je iskoristi, uzeo bi novac i pobegao“, kazao je Berić, naglašavajući da tromb može sam da se pokrene i izazove smrt.
Sam optuženi, Nemanja Šućurović, izjavio je da većina navoda protiv njega nije tačna. „Nisam to uradio, niti sam imao nameru. Sa Sonjom sam hteo da provedem ceo život. Imali smo problema, ali smo bili važni jedno drugom“, istakao je Šućurović.
Ova tragična priča o nasilju u porodici i njegovim posledicama na žrtve ponovo otvara važne teme o zaštiti žena i prevenciji nasilja. Prikazani slučaj pokazuje koliko je važno da se žrtve nasilja osnaže i da se ohrabre da prijave zlostavljanje. Takođe, ovo suđenje može poslužiti kao opomena za društvo da se više angažuje u borbi protiv nasilja, pružajući podršku žrtvama i osiguravajući da počinioci budu odgovarajući kažnjeni.
Na kraju, pitanje koje se postavlja jeste kako dalje raditi na prevenciji ovakvih tragičnih događaja i obezbediti sigurnost i podršku onima koji su žrtve nasilja. Samo zajedničkim naporima društva, institucija i pojedinaca možemo stvoriti okruženje u kojem će svi biti zaštićeni od nasilja.
