Tužilaštvo privremenih institucija u Prištini podiglo je optužnicu protiv Nadice Čepkenović, koja se sumnjiči da je, kao stražarka u zatvoru u Prištini i Lipljanu, počinila ratni zločin nad civilnim stanovništvom u periodu od 1998. do 1999. godine. Optužnica se temelji na ozbiljnim navodima o sistematskom zlostavljanju zatvorenika albanske nacionalnosti, što predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava tokom oružanog sukoba koji je obeležio to vreme.
Prema informacijama iz optužnice, Čepkenović je tokom rata, u svojstvu stražarke, bila uključena u nehumane postupke prema zatvorenicima. U saopštenju tužilaštva se navodi da je osumnjičena, u saradnji sa drugim zatvorskim službenicima, prekršila pravila međunarodnog prava, čime je nanela telesne povrede zatvorenicima. Navodi se da je sistematski zlostavljala albanske zatvorenike, preteći im smrću i koristeći razne metode mučenja.
Ove optužbe su ozbiljne, s obzirom na to da se odnose na kršenja ljudskih prava u kontekstu ratnih sukoba, što je tema koja je već dugo prisutna na Balkanu. Tužilaštvo je istaklo da su postupci osumnjičene bili deo šireg sistema zlostavljanja koji je bio prisutan u zatvorima tokom rata. Takve optužbe protiv pojedinaca koji su radili u zatvorskom sistemu ukazuju na potrebu za odgovornošću i pravdom za žrtve ratnih zločina.
U aprilu prošle godine, pripadnici tzv. kosovske policije su u Lipljanu i Prištini priveli tri osobe srpske nacionalnosti koje su radile kao zatvorski čuvari. U Lipljanu su uhapšeni N.Č. i B.T., dok je u Prištini uhapšen M.I. Ova hapšenja su deo šireg istražnog procesa koji se bavi navodima o ratnim zločinima i zlostavljanju zatvorenika tokom sukoba.
Tužilaštvo u Prištini je 31. decembra prošle godine podiglo optužnicu protiv B.T., bivšeg čuvara zatvora, zbog sličnih optužbi o ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva, odnosno maltretiranja zatvorenika albanske nacionalnosti tokom 1998. i 1999. godine. Ovo ukazuje na to da su vlasti svesne potreba za procesuiranjem ratnih zločina i da se trude da donesu pravdu za žrtve.
Ova situacija takođe ukazuje na širi kontekst suočavanja sa prošlošću na Balkanu. Mnogi suvereniteti i institucije suočavaju se s izazovima u vezi s ratnim zločinima, posebno kada su u pitanju zločini počinjeni tokom sukoba devedesetih godina. Procesuiranje ratnih zločina je ključno za pomirenje i izgradnju trajnog mira u regionu. Žrtve i njihove porodice često zahtevaju pravdu i priznanje svojih patnji, što je ključno za proces izlečenja društva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je međunarodna zajednica često pozivala na odgovornost za ratne zločine, kao i na potrebu za pravdom za žrtve. Optužnice kao što je ova protiv Nadice Čepkenović su korak ka obezbeđivanju pravde i odgovornosti, ali takođe ukazuju na kompleksnost i težinu pitanja ratnih zločina u postkonfliktnim društvima.
S obzirom na ozbiljnost optužbi i posledice koje one mogu imati, očekuje se da će se procesuiranje ovih slučajeva nastaviti, a da će pravda biti zadovoljena za sve žrtve. Pristup pravdi i odgovornosti je ključan za izgradnju poverenja među zajednicama i za budućnost mira na Balkanu. Ovi slučajevi će verovatno i dalje biti predmet pažnje medija i međunarodne zajednice, a njihova pravna i moralna dimenzija će ostati u fokusu dok se društvo suočava s nasleđem ratova iz prošlosti.
