Osnovno javno tužilaštvo iz Vršca je saopštilo da je Osnovni sud u tom gradu odbio njihov predlog za određivanje pritvora lekaru Radiši Stankoviću (67) iz Negotina. On se sumnjiči da je na radnom mestu, u Opštoj bolnici u Vršcu, polno uznemiravao mnogo mlađu medicinsku sestru. Tužilaštvo je takođe zatražilo meru zabrane pristupa i komunikacije sa oštećenom, kao i zabranu posećivanja određenih mesta, ali je i taj predlog odbijen. Zbog ovoga, tužilaštvo planira da podnese žalbu.
Dr Stanković je počeo da radi na internom odeljenju vršačke bolnice 1. aprila kao jedini kandidat na konkursu za specijalistu interne medicine. Prema navodima, on je u više navrata verbalno uznemiravao medicinsku sestru koja je nedavno završila Medicinsku školu. Incident je eskalirao 23. aprila kada je, nakon neprimerenog dodirivanja, pokušao da uđe u toalet u kojem se nalazila oštećena, ali ga je sprečila druga medicinska sestra.
Direktor bolnice, dr Ivan Ivanović, prijavio je slučaj policiji i izjavio da će ustanova, u skladu sa zakonom, prvo udaljiti lekara sa posla, a potom mu uručiti otkaz ugovora o radu, koji je sklopljen na šest meseci. Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi i prethodnu Stankovićevu krivičnu prošlost.
Prema izveštajima medija, Stankoviću je ranije suđeno zbog pedofilije, jer je navodno plaćao seksualne usluge dvema devojčicama od 14 godina. Ova informacija dodatno komplikuje situaciju i izaziva zabrinutost među građanima i zaposlenima u zdravstvu.
Slučaj je otvorio temu o zaštiti zaposlenih u zdravstvenim institucijama i potrebi za efikasnijim mjerama protiv seksualnog uznemiravanja. Mnogi smatraju da je važno da se ovi problemi ne samo prijavljuju, već i adekvatno rešavaju kako bi se stvorilo bezbedno radno okruženje za sve.
U poslednje vreme, društvo se sve više bavi pitanjem seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, posebno u sektorima sa visokim udelom žena, kao što su zdravstvo i obrazovanje. Razni pokreti i organizacije pozivaju na jaču zaštitu žrtava i strože kazne za počinioce.
Osim toga, slučaj ukazuje na potrebu za promenama u zakonodavstvu koje bi omogućile brže i efikasnije reakcije na ovakve situacije. U mnogim slučajevima, žrtve se suočavaju sa strahom od odmazde i gubitka posla, što ih često sprečava da prijave uznemiravanje.
U ovom slučaju, važno je naglasiti ulogu institucija koje se bave pravima žena i zaštitom žrtava. Prijavljivanje ovakvih slučajeva je ključno za borbu protiv seksualnog uznemiravanja, ali je isto tako važno da se žrtvama pruži podrška i zaštita tokom i nakon procesa prijavljivanja.
Dok se čeka dalji razvoj situacije, javnost se nada da će odgovorni institucije preduzeti potrebne korake kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponavljaju i da se stvori bezbedno radno okruženje za sve zaposlene, posebno za one koji su ranjivi.
U zaključku, slučaj dr Radiše Stankovića otvara važna pitanja o seksualnom uznemiravanju u radnom okruženju i potrebama za efikasnijim zakonodavstvom i zaštitom žrtava. Ova situacija ne samo da utiče na pojedince, već i na celokupno društvo, koje se suočava sa izazovima u borbi protiv nasilja i uznemiravanja na radnom mestu.
