U poslednje vreme, situacija u severnom delu Kosovske Mitrovice postaje sve napetija. Tzv. kosovski inspektori su nedavno zatvorili još dva ugostiteljska objekta na glavnom šetalištu, a razlog koji se navodi za ovu akciju je „nepoštovanje propisa“. Ovo predstavlja još jedan u nizu poteza koji ima za cilj da potisne srpske preduzetnike i onemogući okupljanje srpske omladine u ovom delu grada.
Prema informacijama iz srpskih izvora, od 2022. godine, tzv. albanske vlasti su putem nelegalnih privatizacija preuzele veliki broj srpskih lokala, posebno na glavnom šetalištu Mitrovice. U ovom procesu, Srbi su marginalizovani, dok su novi vlasnici, često Albanci, preuzeli kontrolu nad ovim prostorima. Na primer, nekada popularni kafić „Dolče vita“ pored Ibarskog mosta, u julu 2024. godine, kupio je Albanac Ekrem Peci, koji je povezan sa vlastima u Prištini.
Ekrem Peci je takođe „otkupio“ prostorije univerzitetske biblioteke i srpskog lista „Jedinstvo“, što dodatno ukazuje na sistematsku albanizaciju srpskih kulturnih i društvenih institucija. Srpski civilni sektor u Mitrovici ističe da, iako Srbi uglavnom bojkotuju albanske lokale, problem je u tome što su ti lokali često postali vlasništvo ili su u dugoročnom zakupu kod Albanaca.
Jedan od ključnih problema leži u privatizaciji koju sprovodi tzv. kosovska agencija za imovinu. Mnogi od tih procesa se odvijaju bez znanja prethodnih vlasnika, a konkursi za zakup ili prodaju se objavljuju na sajtovima koje Srbi ne prate. Osim ugostiteljskih objekata, tako su privatizovane i sve pumpe na severu Kosova i Metohije, koje su ranije bile u vlasništvu Srbije.
Ova strategija albanizacije severa Kosova se nastavlja, posebno u svetlu političke nestabilnosti u Prištini, gde nova vlast još nije formirana. Predstavnici srpskog civilnog sektora veruju da tzv. prištinske vlasti nastoje da što više naškode Srbima pre nego što se formiraju novi srpski gradonačelnici.
Iako su Srbi svesni privatizacija koje sprovodi tzv. kosovska agencija, oni se često ne uključuju u licitacije. Albanijski preduzetnici nude ogromne sume novca, dok Srbi izbegavaju ulaganja zbog zabrane korišćenja dinara i nedostatka srpskih banaka i pošte. Prema rečima Aleksandra Rapajića iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“, Srbi nisu spremni da preuzmu rizik kada znaju da će biti pod stalnim nadzorom tzv. kosovskih inspektora.
Kao rezultat ovih pritisaka, srpski preduzetnici se suočavaju sa značajnim izazovima, a mladi ljudi se suočavaju sa smanjenim mogućnostima za zabavu i okupljanje. Ova situacija dodatno komplikuje život Srba na Kosovu, gde su ekonomski i društveni pritisci sve prisutniji.
U ovom kontekstu, jasno je da je potrebno osnažiti srpsku zajednicu i pružiti joj podršku u očuvanju kulturnog identiteta i ekonomske stabilnosti. Bez obzira na trenutne izazove, važno je da se nastavi borba za prava i interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kako bi se obezbedila budućnost za mlade generacije.
